Бранич

236

„Б Р А Н И Ч"

а ценећи га у смисду § 368 Гр. п. п. по слободном судијском уверењу, стекао утисак да туженик Б. неистину говори, па је с обзиром на то а сматрајући да је доказано да је тужилац туженику Б. спорни алат дао само на послугу, пресудио како је то у диспозитиву ове пресуде казано, имајући у виду прописе §§ 582—585 Грађ. зак." По призиву туженика Б. Окружни суд у Ужицу, усвајајући призив, својом пресудом Пл. 61/37 од 27 априла 1937 год. преиначио је првостепену пресуду тако, да је тужилац С. одбијен од тужбеног тражења са разлога: „Из изјава парничних страна датих пред првостепеним судом утврђена је чињеница, да је тужилац туженику предао спорни алат, туженик протоколисао фирму на своје име и тужилац престао самовласно да ради. И у извођењу доказа на који је начин алат уступљен туженику, да ли онако како тужилац или тужени преставља суд је по оцени свих доказа односно веродостојности исказа и једне и друге парничне стране имао и да одлучи којој иарничној страни има да поклони вере, ако још свој исказ и под заклетвом да. Према записнику расправе види се, да је првостепени суд овако поступио-. Међутим, првостепени суд је погрешио када тек после положене заклетве туженога на дати исказ нашао •—- да истом не може поклонити веру као неистинитом с обзиром на § 368 Гр. п. п. Ово још тим више, што у разлозима наводи да је баш туженику заклетва и наложена, јер суд је веровао да се на дати исказ неће заклети. По нахођењу овога суда пак, по зак. прописима који регулишу када и под каквим околностима једна странка има да се саслуша под заклетвом, као и циљу коме се заклетвом тежи, првостепени суд је противно смеру и духу овога доказног срества поступио кад је на ирестављени начин нашао, да је исказ туженика под заклетвом без доказне вредности. Напротив, кад о спорној чињеници стоји факат да је туженик под заклетвом саслушан, да је после заклетве и умро, имају се узети истинитим оне чињенице, на које је заклет. Јер о спорној ствари само се једна странка има под заклетвом саслушати. Стога се призив тужене стране изјављен у овоме смеру, као на закону основан, има и уважити и поступити како је у диспозитиву означено итд." По ревизији тужиоца С. Касациони суд закључком свога II грађ. већа Рев. 1433 од 18 новембра 1937 год. уважио је ревизију тужиочеву, пресуду призивног суда Пл. 61/37 од 27 априла 1937 год. укинуо и ствар вратио призивном суду на поновну расправу и одлуку са разлога: „Испитујући пресуду призивног суда у смислу § 598 Гр. п. п. поводом ревизије тужиоца Касациони суд је нашао: Заступник тужилачке странке у своме ревизијском писмену побија у целини пресуду призивног суда са ревизијских разлога из т. 2, 3 и 4 § 597 Гр. п. п, у следећем: Што је призивни суд погрешно поступио и погрешно схватио ову правну ствар