Бранич

]42

„Б Р А Н И Ч"

Нпкола М. Радовић, адвокат — Београд. Правпа ка&акШер поШраживања Државне хи пошекарне банке Државна хипотекарна банка по природи свога пословања јесте једна новчана установа, која као и многе друге новчане установе, помаже развитак привредног живота наше земље. Још у почетку треба нагласити, да Државна хипотекарна банка није обична новчана установа. По начину свога постанка, по одређеном јој делокругу рада, по правима и повластицама, која су овој установи призната једним специјалним законом, Државна хипотекарна банка јесте једно привредно предузеће саме државе. Из одредбе чл. 4 Закона о уређењу Управе фондова јасно се види веза између државе и ове њене новчане установе. Ту везу најочитије карактерише поменута одредба закона по којој држава јамчи за све обавезе Државне хипотекарне банке. Овим законским прописом као и многим другим одредбама тога специјалног закона, дата је слика Државне хипотекарне банке као једне државне новчане установе. Општа потреба која је изискивала појаву ове новчане установе, налагала је специјални положај, што јој је и најзад признат Законом о уређењу Управе фондова. По овом Закону, Државној хипотекарној банци дата су извесна права и повластице. Тако на пример књиге Државне хипотекарне банке и изводи из њих оверени имају важност јавних исправа — чл. 47 Закона о уређењу Управе фондова. За наплату свога потраживања Државна хипотекарна банка има право првенствене наплате из имања, које јој је дато у залогу, изузимајући само дугујућу порезу на том имању за последњу годину — чл. 48 Закона о уређењу Управе фондова. Сем тога дотична установа има право да сама преко својих органа изврши продају заложеног имања, и да из добивене цене наплати своје потраживање. И најзад имања оних дужника Државне хипотекарне банке који падну под стечај, налазе се у једном нарочитом положају различитом од положаја имања оних презадужених лица, која нису дужници Државне хипотекарне банке. Тако сва имања стецишних дужника, која служе као залога за обезбеду тражбина Д^жавне хипотекарне банке, не улазе у стецишну масу, нити се на та имања примењују прописи Стечајног закона — чл. 62 Закона о уређењу Управе фондова. Та права и повластице што су дата Државној хипотекарној банци једним специјалним законом код многих стварају забуну и пометњу када се поведе реч о правном карактеру потраживања ове новчане установе. Врло често се дешава да појединци и поједине држазне установе третирају потраживање Државне хипотекарне банке као државно потраживање, дакле, као потраживање које држави припада из односа власти. Полазећи од тог становишта, том по-