Бранич

172

„Б Р А Н И Ч '

тера, други сматрају да је грађанског карактера. Ово се последн>е данас углавном сматра као тачно. У прилог овом мишљењу могу се навести аргументи који теорију о трговачком карактеру командиторове обавезе плаћања улога потпуно онемогућују. Правни посао којим се командитор обвезује да плаћа свој улог, не спада у трговачке послове, који су таксативно набројани у § 17 зак. о устројству трговачког суда. Теорија о споредним трговачким пословима овде не долази у обзир јер се ова теорија ограничује на то да учини трговачким оне правне послове који су узгредни и у тесној вези са трговачким предузећем једног трговца, али не да комуницира, да д& трговачку природу предузећу и свима оним лицима који у њему учествују. Без сумње, улог који се командитор обвезао уплатити има се употребити за трговачке операције командитног друштва, али то не може бити довољно да обавеза уплате тога улога постане трговачка". У осталом, већ и сама чињеница, да командитору трговање не мора бити редовно занимање, што се по § 1. Т. 3. тражи каоуслов за трговца, јесте јак разлог да се командитор не сматра као трговац, па према томе да и његова обавеза не буде трговачког карактера, већ чисто грађанског. Осим тога не може се замислити трговац, који за своје обавезе не одговара неограничено, што је случај код командитора.. Исто тако мало је вероватно да би законодавац једном трговцу забранио мешање у његове личне, трговачке послове, као што је то у § 29. Т. 3. урадио, из чега јасно произлази да законодавац командитора не сматра трговцем, па према томе и његова сбавеза плаћања улога не може бити трговачког карактера, већ једино грађанског. Поставља се питање, какав би карактер те обавезе био, кад би се командитор противно забрани § 29. Т. 3. мешао у друшгвене послове, а није свој целокупни улог уплатио. На основу § 30 Т. 3. такав командитор, који је извршио један њему забрањен посао, постаје обавезан за све обавезе и дугове трговач|сог друштва т. ј. изједначује се у погледу обавезе према трећим._лицима у свему с јавним другаром. Али и поред свега тога, он још увек не тргује у своје име, како то тражи § 17 закона о устројству трговачког суда, нити му због тога мора трговање бити редовно занимање. Значи, да је његова обавеза и даље чисто грађанског карактера, иошто се нису стекли сви услови потребни за својство трговца. Осим тога, било би и сувише неправедно захтевати од командитора? који се можда нехотице огрешио о забрану § 29. Т. 3., да се поред и онако већ. осетне казне, одговорности за све друштвене обавезе, његова грађанско-правна обавеза одједном претвори у обавезу трговачког карактера, која је много строжија. 2. Да се не меша у трговање друштва. Наш законодавац је у § 29. Т. 3. изрично забранио командитору да сме управљати командитним друштвом. Ова законска забрана потпуно је оправ-