Бранич

ПОЛОЖАЛ КОМАНДИТОРА итд.

173

дана. Командитори, заштићени §§ 27 и 28 Т. 3. могли би нашкодити друштву склапањем правних послова, неповољних за друштво. Изглед на неку добит могао би да наведе командиторе на ризик, који никада не би сносили, да су за друштвене обазезе одговорни неограничеио, јер им у најгорем случају пропада улог, док јавни другари одговарају неограничено за све друштвене обавезе. Ова забрана има се сматрати првенствено као заштита интереса јавних другара, а на другом месту и као заштитник трећих лица. Што се јавних другара тиче, није увек само у нитању материјална одговорност која у случају мешања командитора у управљању друштва може бити врло велика, већ треба водити рачуна и о имену јавних другара, о њиховом положају у друштву и њиховом добром глаеу. За рад јавних чланова може често да буде од пресудног утицаја, да ли име командитора остаје у тајности или је познато свима. Врло је вероватно да ће многи трговци одбити сваки однос с једним командитним друштвом ако сазнају да је командитор неко неноштено лице, или лице које нема добар глас. Том законском забраном пак одузета је командитору свака могућност, да се појављује према трећим лицима као другар командитног друштва.. Обрнуто стоји ствар у односу према трећим лицима. Таква лица могу, видећи командитора како свршава послове у име друштва, да се ослоне на његову способност као трговца, док можда комаидитор нема чак никаквог утицаја на јавне другаре, а још би мање они њему дозволили да се меша у управљање друштвом. Наш законодавац иде још даље у тој заштити интереса јавних другара и трећпх лица, и забрањује командитору чак и то, да може делати као пуномоћник друштва. „На први поглед изгледа, да је таква плашња и сувише претерана, јер пуномоћник не ради како он хоће него како му властодавац наређује, те у овом случају командитор и не би решавао хоће ли се у име друштва предузети посао, који би он имао да изврши као пуномоћник, него би то одлучио један другар, његов властодавац,.. Али и ако је све то тако, опет закоп има унеколико основа да се плаши једне шпекулације коју командитори могу да изберу баш као прости пуномоћници. Било је случајева да су имућни шпекуланти оснивали командитно друштво с л>удима сиромашног стања, тако да су они у тим друштвима заузимали положај командитора. Кад је друштво радом својим стекло кредит, они су од јавних другара који су их морали слушати као људи сиромашни и од њнх зависни, узимали пуномоћје, или за вршење друштвених послова у опште, или што је и било најчешће, само за извршење какве опасне шпекулације, коју су они сами смислили. На тај су начин, с пуномоћјем у руци, изигравали ону законску забрану о немешању командитора у друштвене послове". Ова забрана нормира, као што смо већ рекли, не само однос измсђу командитора и трећих лица, већ и однос између командитора и јавних другова, односно деловодства друштва. Међу--