Бранич

•174

„Б Р А Н И Ч"

"тим, те се забране командитори не морају увек стриктно придржавати и уговором се често сасвим јасно одређује, који су послови допуштени командитору и који нису. Ипак сигурно ј~е .да се та забрана односи пре свега на оне послове који су чисто •спољне природе, који се могу сматрати као управљање друштвом. У односу командитора према управи друштва сви се послови ■ могу поделити на три врсте послова: а) на послове који су до'пуштени командитору, б) на послове који су забрањени командитору и в) на послове за које је спорно јесу ли забрањени зкомандитору. а) Послови који су допуштени командигору. О тим пословима било је унеколико већ раније говора. Допуштени су пре свега сви они послови који су чисто унутарње природе, и где командитор не долази ни у какав додир са трећим лицима у својству командитора. Допуштени су сви послови где се командитор појављује у односу према друштву као треће лице. Допуштено је командитору измена друштвеног уговора. Често се укаже потреба да се један такав уговор, који се обично склапа пре оснивања друштва, измени. Како је и овај уговор, као. и свакк други уговор, производ сагласности воље странака, то се Тне може захтевати, да командитор све до престанка друштва - ; буде везан тим уговором, и ако су се прилике у многоме и измениле. С тога,се сматра да је командитору дато право да тај уговор измени, ма да то право нигде изрично није предвиђеио, али већ самим тим, што законодавац ову измену уговора иије забранио, може се сматрати да је одобрава. Јер врло је вероватно, да ће један командитор коме друштвени уговор после извесног времена не конвенира, радити на томе да тај уговор измени, а у случају да му је то забрањено, свакако не би презао ни од иступања из друштва, у колико му то наравно еам уговор допушта, и овако иступање командитора могло би услед помањкања капитала довести до веома непријатних по■следица по друштво. Командитор несумњиво има право, као што смо већ напомекули, да буде намештеник друштва, т. ј. може бити књиговођа, благајник, надзорник и т. д., али је главно, да се он према управи друштва налази у положају потчињеног. У случају када је командитор саветник друштва, има се обратити нарочита пажња на то, да то буду заиста само савети, а не да се под видом каквог мишљења присили деловодство да изврши какву коман.диторову замисао. Исто тако из саме сврхе командитног друштва произилази, да командитор има права да врши контролу 'над управом, пошто је он ту својим капиталом заинтересован, и од доброг управљања зависи, хоће ли друштво показати на крају године какав суфицит, у коме је циљу друштво у највећој већини случајева и основано.

5 ) Сп. Радојчнћ: Трговачко право стр. 63.