Бранич

178

„Б Р А Н И Ч"

да се противи свакој измени уговора. У погледу опозивања обичног, нестатутарног деловође ваља прво расправити питање^ да ли се законска забрана § 29 Т. 3. има сматрати као средство које штити интересе другара и трећих лица, или само трећих: лица, Они који стоје на гледишту да ова законска забрана постоји ради штићења интереса како јавних другара тако и трећих лица, с правом тврде да нема никакве разлике између опозивања обичног и статутарног деловође, пошто је и опозивање обичног деловође, као и опозивање статутарног деловође, посао управљања друштвом на који командитор нема право. На супрот њима они који стоје на гледишту да законска забрана постоји само у интересу трећих лица, мишљења су да је командитору дозвољено опозивање обичног деловође, јер је по њима опозивање чисто унутрашњи посао, на који командитори без сумње имају права. По мишљењу г. Др. Радомира С. Поповића, при одлучивању о праву опозивања деловође није главни моменат то, у чију корист постоји забрана § 29. Т. 3., већ првенствено треба водити рачуна о томе да је опозивање сваког деловође једног личног друштва, у ствари једна од практично најважнијих последица права контроле и надзора над деловодством. Г. Др. Поповић каже даље: „за оне чланове друштва којима није поверено управљање друштвеним пословима, опозивање друштвеног деловође је често једини начин да се ослободе његовог деловодства које им изгледа штетно или опасно по друштвене послове. За њих ^е то свакако најцелисходније, јер је најефикаснија, ако не и једина ефикасна санкција њиховог права контроле и надзора над радом друштвенога деловође. Спорити неком од њих да учествују у решавању о опозивању друштвеног деловође, значи учинити илузорним то њихово право контроле и надзора над његовом делатношћу у друштву, значи практично лишити их тога права, одузети им га. А међутим то право припада свима члановима трговачких друштава који нису деловође, без обзира на њи■*ове одговорности за друштвене дугове, дакле и командитору исто као и јавним другарима, јер је то природна и логична по'-ледица њиховог својства другара, саставни део тога њиховог својства, прерогатнва која у њихову корист потиче из битности самога уговора о друштву. Будући да неоспорно припада свима члановима друштва, који нису деловође, сваки од њих овлашћен је да на исти начин врши то своје право. Апсолутно је немогуће чинити ма какву разлику између командитора и јавних другара у погледу употребе тога њиховог права, а спорити командиторима могућност да _то своје право врше на који од начина који је иначе дозвољен јавним другарима. Право контроле и надзора над друштвеним деловођом припада у истој мери и У истом обиму свима осталим члановима друштва, били они јавни другари или командитори, јер је то право услов постојања самог уговора о друштву, па тиме и њиховога својства другара,