Бранич

238

„Б Р А Н И Ч"

варања стечаја; иеистинито исказивање или прикривање правот имовног стања; намерно лажно претстављање уписивања износа повишења основне главнице; и издавање акција пре пријаве тог ловишења за протоколисање. 4° Напослетку, у случају незаконитости или неправилности отписивања може се, под претпоставком да је Министар трговине одобрио да се оно изврши (чл. 68 ст. 3), подићи тужба на Државни савет, којом се напада, не само то отписивање главнице, већ р е ш е њ е у виду кога је дотично одобрење дато. Ово решење може бити манљиво било због непоштовања поступка који закон за његово доношење прописује, билоуслед тога што је у противности са каквим материјално-правним наређењем било, најзад, зато што одобрава ништаво отписивање т. ј. отписивање које је закључено противно таквим законским нормама, чија је повреда санкционисана ништавошћу. а) Ако се прихвати тврђење по коме правно није могуће да се друштво продужи у виду отписивања у целости изгубљене главнице и уплате друге, односно, ако се свако такво привидно продужење сведе на престанак старог и оснивање новог друштва, или ако се и иначе стане на гледиште да се на отписивање главнице сходно примењују одредбе законом предвиђене за образовање акционарске удруге, онда једна од најважнијих процесно-правних норми јесте она из чл. 9 о мишљењу Привредног савета, које Министар трговине мора прибавити пре но што одобри извршење отписивања. 27 ) То претходно прибављање мишљења Привредног савета јесте законско средство намењено да оној власти, на основу које надлежни Министар даје оснивачку дозволу или одобрење за извршење отписивања главнице, - 8 )очува правни карактер. По својој јуридичкој природи и своме циљу, дакле, као и по начину изражавања већ наведеног члана 9, тражењемишљења Привредног савета је обавезно. Отуда, кадгод Министар пропусти да захтева његово мишљење, он се не придржава поступка предвиђеног: ради заштите материјалне истине, јавних интереса, којима се правда интервенција управне ћласти у области акцијског законодавства, и права или личних интереса појединаца. Међу ове последње нарочито треба поменути осни-

27 ) Привредни саеет при Министарству трговине последњи пут је организован Уредбом од 29 априла 1929 (Служб. нов. 102 '11 -IV-1929). Та Ујзедба, између осталих дужности, набраја у чл. 2 т. 4 „ давање мишљења о акционарским Оруштвима". Данас је највећи део тих дужности стављен у надлежност извесних других тела, као што су Савет за професионалну наставу при Министарству трговине и нарочито Привредно веће које је, на основу чл. 24 Устава, образовано Законом од 18 марта 1932. По једном мишљењу, шта више, тим законом је Привредно веће пречутно заменило Привредни савет, који је фактички много раније престао да функционише. Било како му драго, већ више година Л1инистар трговине и инсЈустрије даје дозволу за оснивање и продужење акц. друштава без претходног саслушања ма каквог саветодавног органа. ^ 8 ) Односно каквог другог закључка који се, као н. пр. просто повећање: акциског капитала, уподобљава оснивачком акту.