Бранич

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА 239

ваче и акциоваре. Њихова права и интереси бивају повређени ако Министар одбије да да дозволу за образовање друштва, односно, да одобри извршење закључака у вези са отписивањем главнице. И како се та повреда наноси „незаконитим акт о м", актом чије доношење није обављено по процедури која је ради топа у закону предвиђена, то су оштећени оснивачи или акционари легитимисани да подигну тужбу на Државни савет (чл. 15., 18 и 23 т. 2 Зак. о Држ. сав. и управ. суд.). Утолико пре, што постоји необорива јуридичка претпоставка да се објективна истина по једном питању и избегавање повреде права и непосредаих индивидуалних интереса појединаца могу најбоље и пајпотпуније ностићи једино тако, ако се примени онај поступак који је нарочито у том циљу закон установио: то је оно исто начело, које чини да су процесуалне одредбе, у принципу, јавноправног карактера. Али, због неприбављања мишљења Привредног савета, може се утуЖити, не само министрово решење којим се одбија давање оснивачке дозволе или одобрење за извршење закљученог отписивања, него и решење којимсе та дозвола или одобрење додељује: јер и такво решење може не бити у складу са материјалном истином, општим и посебним интересима или са особеним правима појединаца. Разуме се, у случају овог последњег решења, међу те појединце не убрајају се, или бар не увек, оснивачи друштва односно акционари који су гласали за отписивање главнице, већ првенствено трећа лица и други акционари уколико докажу да се решењем у нитању вређа неко њихово „право или непосредан лични интерес" (чл. 18 Зак. о Држ. сав. и упр. суд.). То доказивање неће увек бити тешко, с обзиром да у ред „непосредних личних интереса" спадају: интерес неког већ постојећег предузећа, коме 'би предузеће новог друштва имало бити конкурент; интерес неког друштва које то ново друштво треба да замени или интерес акционара-првог од тих друштава, којима није свеједно да ли је оно друго друштво правилно основано или не; интерес једног лица, које се према оснивачима новог друштва унапред обавезало да ће уписати известан број његових акција; интерес банкара, који се примио да фин^ансира друштво када буде образовано; интерес сопственика рударске концесије, коју будуће друштво треба да експлоатише; интерес неких од оснивача, који су, пошто су тражили и добили оснивачку дозволу сазнали да је она „незаконито дата" и који сада желе да избегну оштећење које би претрпели ако доцније суд, проглашавајући друштво на захтев трећих лица за неправилно, начини његове покретаче лич•но и неограничено одговорним за друштвено пословање; интерес акционара, чије се акције, услед отписивања главнице, поништавају; итд. Гледиште, по коме решење Министра трговине — поводом тражења осиивачке дозволе или одобрења за извршење скупштинских закључака о отписивању главнице — п о д л е ж е т у-