Бранич

240

,,Б Р А Н И Ч"

жби кодгод је издато без п р. етх.одног с а с л ушања надлежног консултативног тела, прихваћа и Државни савет, бар у начелу. 29 ) б) Могућност утуживања министровог решења којим се, иако је уредно донето и формално исправно. вређа ка.кав материјално-правни пропис — тиме што уопште није примењен или што је то погрешно учињено (чл. 23 Зак. о Држ. сав. и упр. суд) — заснована је на дужности управне, као надзорне власти над акционарским друштви.ма г да при изрицању својих одлука води рачуна, како о „аемаљским интересима", тако и о принудним законским наређењима 30 ) Министар трговине и индустрије не може та наређења по своме нахођењу узети или не узети у обзир или их: употребити послободном налазу. Ако он то ипак учини постоји п р е к о р ач е њ е в л а с т и, против чега је допуштена тужба на Државни савет. Он је врховни административан суд, који има за задатак да „заштити појединца од незаконитих аката управне власти". 31 ) Незаконит је, пак, не само онај акт при чијем доношењу није вођено рачуна о поступку за то предвиђеном, него и акт који је спроведен сходно том поступку, али који се ]К> својој садржини коси са обавезним прописима позитивног права. в) Утужљивост незаконитих аката објашњава и могућност подизања гужбе противу министровог решења к ој е одобрава извршење нишгавог отписивања/ 2 ) ма да, по поступку по коме је донето, својој форми и садржини то решење директно не вређа ни једно од постојећих: законских наређења. Отписивање у целости изгубљене главнице које само по себи јуридички не вреди или које је по начину на који је закључено ништаво, не постаје правоваљано због тога што је министар, у смислу чл. 68 ст. 3, одобрио да се оно спроведе. То јасно произлази из текста наведеног прописа. Шта више, будући да се одобрење даје за акт који је у супротности са принудним правом, и само решење, у које се то одобреше

м ) Државни савет, Одлука Шумадијска задруга а. д од 25-11-1905, по 1338 (По истеку рока трајања, предвиђеног у друштвеним Правилима 4 Шумадијскз задруга реши да продужа свој рад још за 20 година. Одмах затим, једним својим писмом, замоли Министра народне привреде да одобрн и потврди то њено< решење. Министар, међутим, одбије молбу. По тужби задруге, Државни савет, наведеном одлуком, поништи решење Министра .стога што је Министар, по чл 9 Зак. о акц. др., био дужан Оа претходно по овом предмет\' прибави мишљење Привредог савета, па том да цени и реши стварЈ". М. Вукичевић,. Зоирка одлука државног савета, Београд 1908, стр. 82. 80 ) Види: чл. 9 1п {те Зак. о акц. др. Тај члан, у погледу дужности о којој је реч, поставља принцип. 31 ) О. Др. с., 8 фебр. 1926, бр. 1759, Збиркп закоча у издању Др. Г. Никетића, св. 149, стр. 35; О. Др. с., 17 април 1936, бр. 13226 ор. и 1ос сН. Члан. 15 и 18 Зак. о Држ. сав. и упр. судовима. 82 ) То јест, описивања које се по закону не може спровести или које језакључено или остварено на начин опречан са принудним нсрмама чија је повреда санкционисана изричном или пречутном ништавошћу.