Бранич

НЕКОЛИКО ПМТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА 241

уобличава, биће противно односном праву и, према томе, незаконито: онако исто као што је незаконита одлука управне власти којом се делатност која одговара или се бар не противи обавезним одредбама проглашава за противправну, тако је незаконито и решење које сматра за правоваљан онај рад скупштине акционара који се коси са таквим одредбама. § 4. Оглашавање одлуке надзорне власти за ништаву по §-у 135 Закона о општем управном поступку. — 3. Са истеком тријестодневног рока у коме се може подићи тужба противу н езаконитог решења Министра трговине као надзорне власти (чл. 21 ст. 1 Зак. о Држ. сав.), то решење постаје правоснажно и никакав правни лек ради његовог обарања не да се више употребити. Али сам Министар, на основу §-а 135 ст. 1 т. 3 и ст. 2 Зак. о општ. упр. пост., властан је да такво своје правоснажно решење огласи за невредеће „ако садржи грешку која проузрокује ништавост п'о некој и зричној законској одредби". Те „изричне законске одредбе" има, не само када закон прописује да је извесна одлука или радња у дано?л случају ништава, него и када одређује битне услове или елементе за њено постојање. : ") Сходно томе, § 135 примењује се кадгод је у питању решење власти к о ј е ј е по сили закона ништаво, без обзира на то да ли је ова ништавост позитивно или прећутно предвиђена. Што ће рећи, да тој примени н е м а м е с т а ј е д и н о у с л уч а ј у незаконитости или правне погрешке која чини да је односно решење оборљиво или руш љ и в о. У ред такве незаконитости или погрешке спадају: разлози за обнову управног поступка, неправилно тумачење законских наређења и сличне чињенице које не претстављај у „г р у б е повреде,, правног поретка или „к в а л и ф иковане незаконитост и". 34 ) Доследно предњем разликовању ништавих од обор и в и х аката, на основу §-а 135 Зак. о општ. управ. поступку,* могла би се, на пример, огласити за правно невредећа: 3° Решења Министра трговине којима се вређају прописи чл. 9 Зак. о акц. друштвима. Тн прописи су не само императивнн него и прохибитивни; они не само да предвиђају извесну обавезну процедуру, него и з аб р а њ у ј у Министру да оснивачку или са њоме изједначену дозволу изда без призрења постојећих закона и претходног саслушања Привредног савета. Повреда законскнх забрана, пак, по правилу, санкционисана је ништавошћу („чш соп(га Зе§ет а§ј(, пј ћЈ1 а §1("). У случају чл. 9, то правило је утолико природ-

33 ) Г д-1ука оцшше сгднпце Државног саееша, бр. 20253 од 20 септ. 1932, објављена у: Б. Протић и В. Лучић, Од.гуке Лржавног савета 192.>—1932, стр. 35. ^ 4 ) Види: Одлуку опште седницеДрж. савета, бр. 32633/35 од 27 и 28-Х1-1935, објављену у збирци Б. Протић и В. Лучић, ор сИ за 1933—1935, стр. 160 и 164; као и једну скорашњу одлуку обзнањену и прокоментарисану у „Архиву" за за 1940, св. бр. 3 (Љуб. Радовановић, Административна хроника).