Бранич

244

„Б Р А Н И Ч' :

извођење и набрајање ових особито значајних установа и послова није извршено у једноме искључивом и таксативном облику, као што је то — бар што се тиче природе или врсте дотичних послова — било у првом случају, тј. приликом утврђивања надлежности бановине Хрватске. Напротив, већ и из самога начина изражавања и текста поменуте уредбе непосредно и јасно произилази, да је то учињено само ради давања важнијих примера за бољу и успешнију илустрацију усвојенога општег критеријума. Ту, дакле, није усвојен строги метод исцрпног или таксативног набрајања, него су примера ради наведени само извесни значајнији послови и установе, да би се тако лакше утврдила и пронашла права мисао и жеља аутора и твораца поменуте основне уредбе, те да би се олакшало и њено правно тумачење и отклонила могућа колебања или неспоразуми при њеноме практичном извршењу. То пак значи, да и све друге установе и послови, за које би се са разлогом могло рећи, да су од особитог значаја по опште интересе државе, не спадају сами по себи у надлежност бановине Хрватске, него остају и даље у надлежности или компетенцији заједничких државних власти. Такви се послови управо, иако су по својој природи или врсти уопште (ш §епеге) дати и пренети у надлежност бановине, могу и даље, појединачно и специјално (ш зрес1е\ задржати односно пренети у надлежност државе. То је закључак до кога морамо доћи при једноме спонтаном и лојалном разумевању и тумачењу садржине поменуте основне уредбе, не само у граматичком и логичком,, већ и у систематском и сваком друпом погледу- 1 ) Да је пак поменуто набрајање установа и послова, који и даље треба да остану у надлежности државе, извршено самопримера ради, а не и исцрпно или таксативно, то се, поред осталога, јасно види и из саме природе или врсте наведених послова. Иначе би се заиста тешко могла разумети и оправдати чињеница, да ту, на пример, поред меничног, чековног, трговачког, стечајног и облигационог права, није такође наведено и наше досадање грађанско процесно право, односно наш парнични, ванпарнични и извршни поступак, мада је то право већ изједначено на подручју целе државе, и мада је његово изједначење било нарочито жељено и поздрављено од свију. Тако је, на пример, приликом ступања на снагу новога Грађанског парничног поступка било речено: да то ступање обележава важан корак на путу дефкнитивне организације јединственог одн. заједничког правног поретка и претставља значајан моменат у историји нашег пра 1 восуђа; да нови Грађански парнични поступак одговара духу

Ј ) В. о томе опширније у чланку проф. Ог. Ђорђа Тасића: Општи поглед: на Уредбу о бановини Хрватској, Политика од 10 септембра 1939. — Г. Тасић у овоме чланку, као и доцније на више места, заступа мпшљење, да су поменути послови, који због свога особитог значаја треба и даље да остану у надлежности државе, наведени само као примери, а не исцрпно или таксативно. То се мишљење, уосталом, поткрепљује и потврђује и самим речима и изразима из пом.. ст. 3 чл. 2 уредбе, где пред набројаним пословима стоје речи: „као што су"...