Бранич

НАДЛЕЖНОСТ БАН. ХРВАТСКЕ НАШЕ ПРОЦЕСНО ПРАВО 245,

савременог схватања, идејама и најновијим резултатима наукео процесном праву, већ и зато што се његово преимућство огледа и у повољним резултатима добијеним на пољу практичне при^ мене; да извршена реформа у домену нашега процесног права добија у толико већи значај, што ступањем на снагу новога Закона о Гр. п. п. престају важити досадашњи покрајински процесни закони, који су својом хетерогеношћу изазивали правнеколизије, наносећи неизмерне штетне последице, правноме саобраћају и целој привреди; и да, напослетку, нови Законик, стварајући нову еру у правосуђу и дајући пуну заштиту приватно-правном поретку, одговара стварним потребама данашњег живота. А то што је речено за наш Грађански парнични поступак, важи углавном и за наше целокупно процесно право, не само грађанско, већ и кривично, које поменутим појединачним набрајањем такође није изреком обу^ хваћено.") Заиста, за нашу народну привреду је, на пример, од особитог значаја и то, да једна тражбина буде под истим условимаутужива и извршива у свима крајевима, односно на свима правним подручјима државе. У томе погледу имамо пуно искуства> из времена када наше процесно право још није било свуда изједначено, због чега се, поред осталога, често осећала и извесна несигурност у привредном и правном саобраћају појединацаТе ако су се извесне измене или чак и коренитије реформе у систему нашега досадањег заједничког процесног права показале неопходним, ради убрзања и појевтињавања поступка или иначе, — онда треба сви заједнички и договорно да их спроведемо и извршимо. Јер, у истини, не постоје никакви оправдани стварни разлози са којих извесна судска или процесуална реформа, која би се, на пример, спровела у Хрватској, не би моглабити корисна и у Србији, и обратно. И зато не треба тражити и стварати узроке за разједињавање и тамо где их у суштини ствари нема и где саме животне потребе захтевају заједничко* и сложно поступање. Утолико пре, што је наше садање заједничко грађанско процесно право дуго година важило и било. без озбиљних замерки и притужби примењивано на знатном делу територије данашње бановине Хрватске. 3 ) Уосталом, не постоје ни какви било други, па ни национално - политички разлози, који би могли захтевати друкчије решење но овој ствари, односно друкчију поделу надлежности између бановине Хрватске и државе, у погледу нашег процесног права. Јер је грађанско процесно право и законодавство, по својој суштини, више формално-техничке природе и претставља —-

2 ) В. расписе Министарства правде од 3 јануара 1933 г. Бр. 761, и од 12: септембра 1933 г. Бр. 88366. 5 ) В. интересантну расправу по овој ствари г. Ог. Милана Полаки: Преуређење правосуђа у бановини Хрватској, Мјесечник за март и април 1940, и г^. Бг. Рихарда Ленца: О грађанском правосућу, Мјесечник за мај и јуни 1940.