Бранич

НАДЛЕЖНОСТ БАН. ХРВАТСКЕ НАШЕ ПРОЦЕСНО ПРАВО 247

Али се поставља питање: ко је надлежан, односно коме прилада право и власт да цени тај особити значај појединих установа и послова по опште интересе државе, у смислу познатог нам прописа ст. 3 чл. 2 пом. уредбе, и да при томе пуноважно одлучује о даљем преносу дотичних послова из опште надлежкости бановине у специјалну надлежност државе? По нашем мишљењу, основица за одговор на постављено питање налази се у завршним одредбама Уредбе о бановини Хрзатској (чл. 15 ст. 1), где је Министарском савету дато овлашћење, да одмах донесе потребне прописе и предузме све потребне мере за извршење ове уредбе. А преношење појединих особито значајних послова из надлежности бановине у надлежност државе, сходно реченом пропису ст. 3 чл. 2 исте уредбе, бесумње спада у ред таквих извршних мера одн. овлашћења. Ово овлашћење, уосталом, одговара овлашћењу из ст. 5чл. 2 ове уредбе, по коме Министарски савет може преносити и друге послове са. државних власти и установа у надлежност бановине Хрватске. Разлика је између овлашћења Министарског савета у првом и другом случају, изгледа нам, само у томе: што би Министарски савет у смислу прописа ст- 5 чл. 2 Уредбе могао преносити из надлежности државе у надлежност бановине и оне послове, који су по својој општој природи или врсти (ш §,епеге) још у почетку били задржани у надлежности заједничких државних власти и установа; док би, на против, према поменутим завршним одредбама, Министарски савет могао пренети из опште или генералне надлежности бановине у посебну или специјалну надлежност државе, само оне особито значајне послове, од којих су иекоји, примера ради, већ наведени у поменутоме ст. 3 чл. 2 Уредбе- 6 ) Према томе, надлежност бановине Хрватске искључива је и начелно неизменљива само по оним стварима и пословима побројаним у ст. 1 чл. 2 пом. уредбе, за које се, при једноме објективном, лојалном и поштеном тумачењу поменутих законских прописа, не би могло рећи: да су од особитог значаја по опште интересе државе и да због тога треба и даље да остану у надлежности државних власти и установа. Међутим, искључива надлежност државе, тј. таква надлежност, која се на основу помег. Русомира Јанковића : Касациони суд, Политика од 3 марта 1940 г.; као и чланак проф. Тасића у ГЈолишици од 14 јануара 1940 г., где је речено: да је велики недостатак уредаба о бановини Хрватској, што питање заједничког судства још није решено. 6 ) В. чланак г. Ог. Милана Владисављевића: Бановина Хрватска, у Архиву за фебруар. 1940 — По мишљењу г. Ог. Б. С. Марковића, — изнетом у чланку: Уставност Уредбе о заштити сељачког поседа од оврхе (Политика од 19 маја 1940), — право доношења процесно-правних норми спада у ону категорију послова, који су остали у надлежности државне власти, али који се одлуком Министарског савета могу преносити са државне власти у надлежност бановине Хрзатске. И пошто таква специјална одлука још није донета., а Уредба о заштити сељачког поседа од оврхе или извршења, — по мишљењу овога аутора, које и ми усвајамо, — припада у ствари области грађакског продесног права, то и питање форкалне уставности ове уредбе остаје отворено,.