Бранич

252

„Б Р А Н И Ч'

предлога к разлога рекурсни суд налази да је нападнути закључак прз. суда у свему правилан и на закону освован. Навод извршеника Зорке у рекурсу, да је њен муж спор за смањење дуга по приложеном извршном наслову, по коме је и она осуђена на плаћање као солидарни дужник, неоснован је и ничим није доказан, јер о томе нема доказа ки у списима извршења нити пак у рекурсу — те суд кије могао удовољити њеном тражењу у рекурсу.' По ревизијском рекурсу извршеника 3. В., Касациони суд у Београду закључком од 17 октобра 1939 год. Рек. 339, одбацио је рекурс као недопуштен са разлога: „Извршеник 3. 3., ревизијским рекурсом побија закључак Окружног суда у Јагодини Пл. —438/38, којим је потврђен закључак Среског суда у Варварину И. бр. 310/38. По § 622 грпп. међутим, није допуштен рекурс против закључка другостепеног суда, којим је потврђен закључак првостепеког суда. Примени овог законског прописа има места и у извршеном поступку, где се по § 68 и примењују општи прописи грађ. пар. поступка који се односе и на рекурс у колико није у Закону о извршењу и обезбеђењу што друго наређено, а у погледу допустивости ревизијског рекурса против одлука о дозволи извршења није ништа посебно наређено —- § 57 ип."

Кад оправдаље ревизије поднесе сам оптужени, а не његов браннлац. онда суд такву реаизију не може, по § 342 ксп. одбацивати као од неовлашћеног лииа оправдану већ ,је дужан претходно позвати браниоца да оправдање ревизије потпише. (Решење I већа Касационог суда у Београду од 26 фебруара 1936 год. КЖК. 4). У кривичном предмету противу Д. М. и других, због дела из § 31& од I и § 397 од II к. з. на пресуду Окружног суда у Чачку КЗП. 3463,3! од 5 марта 1934 год. изјавио је и оправдао ревизију оптуженик С. М. Окружни суд у Чачку решењем својим од 11 јула 1935 год. К. 3. П, 3463/31 одбацио је ову ревизију оптуженика као од неовлашћеног лица оправдану и потписану, са разлога: „По § 325 к. п. писмену ревизију, коју не изјављује државни тужилац, мора потписати овлашћени бранилац, а по § 341 т. 3 к. п. ревизију ће одбити сам Окружни суд а оправдање ревизије као писмени поднесак, није предан и потписан од овлашћеног браниоца. У конкретном случају опт. М. је на главном претресу после објавл.иван.а пресуде изјавио на записнику правни лек призив и ревизију и молио суд, да се не доставља препис пресуде ради оправдања његовом браниоцу, већ њему — опт. М. лично, што је и учињено. Како је оправдање ревизије поднето без потписа, па и без печата овлашћеног браниоца, зато је решење ваљало донети као диспозитиву. По жалби осуђеног С. М. Касациони суд у Београду решењем својим од 26 фебруара 1936 год. КЖК 4, поништио је горње решење Окружног суда и предмет вратио на поновну одлуку, са разлога: „Ценећи ожалбене наводе осуђеног С. М. Касациони суд је нашао, да су основани ожалбени наводи, јер кад је оправдање ревизије поднео сам оптужени М. а не његов бранилац, онда је суд био дужан да позове његовог овлашћеног браниоца да потпише изјављено оправдање ревизије и на тај начин отклони ове недостатке § 325 и 341 т. 3 крив. суд. пост., а не да ревизију поднету од стране оптуженог, као од неовлашћеног лица оправдану и потписату одбија на основу § 341 крив. суд. пост. С .ога^је на основу изложеног и § 342 од II и III крив. суд. пост. уважио жалбу оптуженог и ожалбено решење поништио."