Бранич

СУДСКА ПРАКСА

30!

латак као -сасгавгни део редсгвних принадлежности за све чиновиике. Положајни додатак, дакле, показује се као део принадлежности који је дошао на место §-ом 338 Ч. з. укинутих ранијих специјалних додатака од 410сно додатлка на сдужбу. Сам.им тим овај положајнн додатак није везан за одређено звање, струку или врсту -службе као што су ранији додаци •били, већ искључиво за положај, тј. за положајну групу, као што је у § 22 Ч. з. јасно одећено. Али, пошто ранији додаци специјални или на с.лужбу нису били везани за пољожајну групу, могло би се десити да би појединим чиновницима положајни додатак из § 22 Ч. з. био мањи од ранијег додатка на службу или специјалног додатка. Међутим, Ч з прихватио је начело да делови редовних чиновничких принадлежности које он предвиђа не буду мањи од оних по ранијим законима, па је у следству тога начела, прописао у .§ 259 да се чиновницима који су у таквом случају има испл*аћивати евентуална разлика између раније основне и положајне плате и садашње плате (ст. 1), као и евентуална разлика између ранијег додатка специјаљног или на службу и садашњег положајног додатка (ст. 2). Према томе, разлика за исплату коју предвиђа ст. 2 § 259 показује се као саставни део положајног додатка у случајевима где те разлике има. А пошто је положајни додатак везан за положајну групу, због тога и ова разлика припада чиновнику све док је у групи код које је положајни додатак мањи од ранијег специјалног или додатка на службу, •едносно све дотле док напредовањем но положајним групама не достигне положајни додатак раван или већи од ранијег додатка на службу, тако да се та разлика изгуби. С обзиром на то, а кад је ова разлика веззна за положајни додатак односно за положајну групу, онда је за право «а ту разлику без утицаја таква промена у звању код појединог чиновника, или чак и таква промена струке, која би по ранијим пропнсима имала за последицу промену или чак и губитак додатка на службу. Исто тако чињеница што је садашњим Законом о чиновницима укинут извесан пропис из ранијег специјалног закона који је предвиђао додатак на служ■бу, овде не само да је без утицаја већ је баш нормалан случај, јер су и сам положајни додатак из § 22 Ч. з., као и разлика из § 259, предви■ђсни баш због тога што су §-ом 338 укинути прописи о специјалним додаиима односно додацима на службу. Стога и код среских начелника, који •с> по чл. 102 3. у. у. примали нарочити додатак на службу, и који су после ступања на снагу Ч з. почели примати поред положајног додатка из § 22 Ч. з. још и разлику из ст. 2 § 259, право на ову разлику постало јс везано за положајни додатак, односно за положајну групу, све дотле док напредовањем не достигну пложајни додатак једнак или већи од ранијег додатка из чл. 102 3. у. у., а без обзира на то да ли ће остатм :у звању среског начелника или ће добити које друго звање. Са ових разлога, а на основу § 13 Закона о пословном реду у Др г жавном совету и управним судовима, Општа седница Државног савета је донела ово Решење о разумевању § 259 ст. 2 Ч. з. у вези ранијег чл. 102 тач. 7 3. у. у. „Губитак звања среског начелника не повлачи губитак разлике између додатка на службу предвиђеног за то звање по ранијем чл. 102 тач. 7 3. у. у. и положа.јног додатка из § 22 Ч. з., а која се разлика на основу «т ; 2 § 259 Ч. з. има исплаћивати поменутим чиновницима после 1 априла 1931 године, све до наступања рока у томе ставу предвиђеног". Ово је решење обавезно за одељење Државног савета према чл. 4 Закона о Државном савету и управним судовима. Првтседник Државног савета, с. р, Живко Јоваиовић ' лавни секретар, Богдан МајсШоровић, с. р. '' е Р ец,еље објављено у бр. VIII „Службених новина" од 21 дуна 1940 год. А