Бранич

302

„Б Р А Н И Ч-

Да ли се због повреде формално-правних. прописа може тужбом управно-судском нападати одлука дисциплинског суда (Одлука опште седкице Државног Савета бр. 17509 38). 1). Тумачећи пропис чл 19. тач. 2. у в.. чл. 15 зак. о Држ. Савету и управним судовима а поводом случаја побијан-.а пресуде дисциплинског суда, Државни Савет је донео у својој општој седници следеће решење: „Постоји административни спор у смислу чл. 1.5 Закона о Државном савету и управним судовима и тужба је дозвољена кад. се тужбом побија решење у дисциплинској ствари, донето од стране органе управне власти, са разлога прекорачења власти: наиме са разлога да је дисциплинску ствар пресудио орган којему у конкретном случају не припада над осуђеником досциплинска власт у опште, или да је био стварно ненадлежан, или да је применио казну а да осуђеник ни.је био саслушан, или му није дата прилика да се брани, или да постоји која друга слична гешка повреда прописаног поступка. То вреди било да је побијени акт донео орган. појединац или зборни орган (комисија, поверенство, дисциплински суд),. било да се такав акт назива решењем, одлуком, или пресудом, али да. је донет са стране органа управне власти'. 2). Питаље по коме је донета предња начелна одлука Државног савета састојало се је у следећем: у једном конкретном случају (бр. 17.. 443/37) био је један општински службеник дисциплински кажњен отпустом из службе одлуком општинске управе. На ову одлуку општинск.ог суда изјавио је жалбу отпуштени службеник среском начелнику, који је жалбу одбацио нашавши да је решење општинске управе правилно и да је она била надлежна да донесе поменуто решење, коме је жалилац оспоравао надлежност. Против одлуке начелника среског отпуштени службеник је поднео тужбу управном суду и управни суд је исту одбацио са разлога: да се у конкретном случају ради о дисциплинској ствари те да према чл. 19. тач. 2. Зак. о Држ. савету и управним судовима нема места тужби на управни суд. По жалби отпуштеног службеника на Државни савет овај је поништио одлуку управног суда налазећи: да овде није споро самој дисциплинској ствари, већ о надлежности једне власти за расправљање једне дисциплинске ствари, а такав спор је административни, а не онакав о каквом је реч у тач. 2.. чл. 19. поменутог закона. Код другог случаја (бр. 26. 429/37) општински дисциплински суд казнио је једног свога службеника отпустом из службе а другостепени дисциплински суд код Банске управе преиначио је ову пресуду у толико што је место казне отпусга изрекао казну стављања службеника на нижи положај. Против ове одлуке другостепеног суда општинска управа поднела је тужбу управном суду побијајући тужбом надлежност другостепеног суда. Управни суд је одбацио тужбу општине са: .истих разлога као и у првом случају. Државни савет по жалби општине поништио је одлуку управног суда са истих разлога као и у првом случају. У трећем случају по дисциплинској кривици једног чиновника једнеградске општине градски дисциплински суд, као суд првог степена, а затим другостепени дисциплински суд, донео је пресуду против њега. Службеник је поднео тужбу управном суду против одлуке другостепеног суда побијајући ову одлуку са разлога: 1) што суд није био састављен на начин прописан законом; 2) што га је суд осудио за дела за која није био оптужен; 3) што му је одмерена казна по закону који се ни.је могаоприменити. Ову је тужбу управни суд одбацио на основу чл. 19. тач. 2. налазећи да је у иптању дисциплинска ствар, на коју се је одлуку заинтересовани службеник жалио државном савету, а овај је прихвтио гледиште управног суда, одбацивши жалбу, противно ранијим решењима Државног савета. 3). У образложењу своје начелне одлуке Државни савет је измећу осталог иавео: Према чл. 15 и 18 Закона о Државном савету и управним судовима појединац или правно лице, ако налази да му је коначном одлуком управне власти повређено какво право или непосредни лични интерес засновак