Бранич

268

„Б Р А Н И Ч"

правозаступницима од 15 јула 1865 год. у сзоме § 10 упућује Министра правде да приликом одређивања чланова испитног одбора може именовати и адвоката. Овај пропис гласи: „Испитујући одбор има бити састављен од пет испитујућих чланова и деловодитеља. — Чланове одбора одређује Министар правде од судија Касационог и Апелационог суда, а може у тај одредити и кога од јавних правозаступника, а за деловодитеља одређује једног од писмоводних лица из суда или Министарства правде" 2) И ако је ова одредба била факултативна, Министар правде је скоро без изузетака увек именовао и по једног адвокага за члана испитног одбора. Године 1896 извршене су измене и допуне Закона о јавним правозаступницима и том приликом је измењен и пропис § 10, тако да је именовање адвоката за члана испитне комисије постало обавезно. Пропис § 10, у овоме делу, гласи: „Одбор који испитује састоји се из пет чланова и то: претседник Касационог суда или његов заступник, који је у исто време и претседник испитног одбора, један касациони судија, два професора права у Великој школи и један јавни правозаступник". 3 ) Дошли су, затим, разни пројекти Закона о адвокатима, који су, без изузетка, сви предвиђали обавезно именовање двојице адвоката у комисијама за полагање адвокатског испита .4) Ни један од ових пројекага, међутим, није озакоњен, али је место тога донет Закон о судијама од 4 марта 1911 год. који је изједначио судијски испит са адвокатским, (чл. 11), а у исто време нормирао састав испитног одбора без и једног адвока га (чл. 8)5) Тако је у другој деценији овога века, измењена одредба § 10 Закона о јавним правозаступницима од 1865 и 1869 год., по којој је у комисији за полагање адвокатског испита морао бити и један адвокат. Пројект Закона о адвокатима који је израдила комисија образована решењем Министра правде од 16 децембра 1920 године, садржавао је у своме § 15, исто као и пројекат од 1901 одредбу по којој су у састав комисије за полагање адвокатског испита улазила и два адвоката«) Најзад, Закон о адвокатима од 29 новембра 1928 године дефинитивно је утврдио'да од 4 члана испитног одбора двојица морају бити адвокати (§ 13), а ова одредба је ушла и у Закон о адвокатима

2) В. Зборник Закона и Уредаба књ. XVIII стр 55. 3) В. Зборник Закона и Уредаба књИ стр. 364. 4) В „Бранич" год. 1901 стр. 483. 5) Чл. 8 Закона о судијама од 4 марта 1911 год. гласи: „Министар правде поставља одбор за #спитивање судијских кандидата на три године Одбор се састоји из пет чланова и то: претседника Касационог суда, или његовог зменика који је претседник одбора, једног судије Касаиионог суда, два професора права на Универзитету (редовна или ванредна) и једног судије Апелационог суда. Ако је који члан одбора спречен заступаће га његов заменик. Заменике сваком члану одбора поставља Министар правде у исто време кад и саме чланове одбора, између чланова Касационог и Апелационог суда и професора права на Универзитету — Деловођа је секретар Министарства правде" 6) В. „Архиз" књ. стр. 145 (број од 25 септембра 192"! г.)