Бранич

СУДСКА ПРАКСА

309 •

ђутим; кад је у ст. 2 напомене 7 речено: „ако важност уговора зависн. од претходног одобрења власти", онда је несумњиво да Закон о таксама. едваја постојање уговора од његове правне важности, па за постојање уговора сматра довољним постојање оних елемената који су у прописима приватног права за то предвиђени; а одобрење власти, где је потребно, узима не као елеменат постојање уговора, већ само као пр.етходни 'услов за важност уговора. Одвајајући овако постојање уговора од. његове важности, а с обзиром на чињеницу да Закон о таксама подвргава таксирању сам уговор као такав, он и у напомени 7 предвиђа обавезу таксирања уговора као таквог, без обзира на то да ли ће такав. уговор добити правну важност путем одобрења неке власти где је то лотребно. У следству оваквог схватања, закон је у ст. 1 напомене 7 и. предвидео да се такса има платити за сам уговор, а у ст. 2 да се има вратити по молби занитересованог лица, ако потребно одобрење не будедобијено. С обзиром на ово, уговор чија важност зависи од претходног одобрења неке власти, мора се таксирати пре добијеног одобрења, а акО| оно не буде дато, странка има право на повраћај плаћене таксе. Са ових разлога, а на основу §§ 12 и 13 Закона о пословном реду у Државном савету и управним судовима, Општа седница Државног савета је донела ово Решење о разумевању напомене 7 уз Тар. бр. 12' у вези чл. 20 Закона о таксама: Према напомени 7 уз Тар. бр. 12 у вези чл. 20 Закона о таксама, уговори, чија правна важност зависи од одобрења неке власти, морају се таксирати и пре одобрења истих. Ова су решења обавезна за одељења Државног савета према чл.:. 4 Закона о Државном савету и управним судовима. Претседник Државног савгта^ Жавко Јовановић с. р. Главни секретар, Богдан Мајсторовић, с. р. Ова решења објављена су у бр. 140-Х1УШ „Службених новина" од, 22 јуна 1940 године.

г) • дисциилинско иравосуђе Да ли апелациони као дисциплински суд прилнком доношења одлуке о удаљењу судије од службе привремено може изреНи обуставу половине кли тр«ћине принадлежности за време трајања удаљења. (Поводом решења Дисц. суда Ап. Суда у Скопљу Бр. Су 27/40 од 3" маја 1940 год.). Предњим поменутим решењем одлучено је: ,,Н. Н. и X. X., судије пз Н., на основу чл. 39 Од. I зак. о суд. ред. суд. удаљују се привремено од дужности до пресуђења дисциплинских кривица с тим, да им се за време док буде трајало удаљење са дужности, а на основу § 237 Од Ј: з. о чин., — обустави једна половина чистих принадлежности и то почев рд првог наредног месеца од дана доношења овога решења''. За овакву у диспозитиву одлуку Суд даје следеће образложење: ,.Што се тиче одлуке дисциплинског суда о обустави половине чистих принадлежности за време удаљења од дужности иста је заснована на §-у 237' Од. I зак. о чин. А ово зато, што се одредбама §-а 237 Од I зак. о чин., а према законском наређењу §-а 198 зак. о чин., — допуњују одредбе закона о суд.. ред. судова у погледу дисциплинских прописа. То пак што је у одредбама чл. 40 зак. о суд. ред. судова прописано,. да Мин. Правде може у одлуци којом наређује привремено уклањање. судије од службе, — изрећи, да се овоме за време док буде трајало удаљење обустави једна трећина плате, — не мења стање ствари и не спречава примену §-а 237 Од. 1 зак. о чин. у предметном случају, јер одредбе. чл. 40 зак. о суд. ред. судова, по нахођењу овога Суда, важе само уоним случајевима када одлуку о удаљењу доноси Мин. Правде, али не ;