Бранич

310

„Б Р А Н И Ч''

и тада када такву одлуку доноси дисциплински суд. А за одлуку дисциплинског суда у предметном питању важе начела у §-у 237 Од. I зак. о чин., јер у закону о судијама ред. судова нема прописа у овом погледу за диспиплински суд, те зато дисциплински суд по сили §-а 198 зак. о чин. мора применити § 237 Од. 1 зак. о чин. и тиме допунити недостајући пропис закона о суд. ред. судова". Гледиште суда код тумачења одговарајућих прописа у образложењу одлуке, нама изгледа, да је у основи погрешно, па чинимо покушај да то и изложимо. Пропис §-а 198 зак. о чин. неоспоран је у томе, да ће за државне -службенике грађанског реда, за ко.је постоје у специјалним законима на, рочите дисциплинске власти остати и даље надлежне те власти, а у дру! гој реченици истог прописа још и то, да ће се, у колико дисциплински прописи епецијалних закона не би доста.јали, ■— поступити по дисциплинским прописима овога закона, т. ј. закона о чиновницима. Прописи пак закона о чиновницима, који се допуно имају да примене у одсуству ди■ сииплинских прописа специјалних закона за материју која није регулисана овим последњим законом, — јесу поименце за овај случај прописи §-а 237 Од. I з. о чин. а по којима: службенику који је по одлуци дисциплинског суда удаљен од дужности обуставиће се половина чистих принадлежности за време трЗЈан.а удаљења од службе. У образложењу одлуке суда, а поводом обуставе принадлежности у једној половини у место једино исправно једне трећине, као што ћемо доле утврдити, Суд аргументишући односне прописе, што ћемо још једном резимирати, — закључује: чланом 40 з. о суд. ред. судова, као прописом специјалног закона, предвиђено је, да ће Мин. Правде у одлуци о удаљењу од службе одлучити и о обустави само до једне трећине плате, али, како дисциплински суд доноси одлуку о удаљењу од службе на основу чл. 39 з. о суд. ред. судова, онда ј'- суд принуђен применити наређења §-а 237 зак. о чин. као недостајући пропис специјалног закона у смислу § 198 зак. о чин., пошто по чл. 39 з о суд. ред. судова као специјалним прописом дисциплински суд ни.је био овлашћен да доноси одлуку о обустави принадлежности. Реченица друга §-а 198 зк. о чин.: „у колико дисциплински прописи специјалних закона не би достајали" исправним тумачењем упућују једино и само на следеће: 1.) у колико у једном специјалном закону не би достајали дисциплински прописи предвиђени у закону о чиновницима ови се последњи имају супсидијерно применити и 2.) у колико дисциплински суд не би по специјалном закону имао : овлашћења одлучивати приликом доношења одлуке о удаљењу у исто вре^1.е и о обустави принадлежности за време трајања удаљења, да и о томе може одлучивати у колико су таква овлашћења предвиђена за те власти у закону о чиновницима. Следствено, проблем се своди и исцрпљује предходно одговором на пич'ање: постоји ли у закону о судијама редовних судова, као специјалном закону, дисциплински пропис, установа обуставе принадлежности службенику за време трајања удаљења истог од службе или не постоји, коју установу статуира § 237 зак. о чин. Одговор је позитиван, јер закон о судијама редовних судова, као специјални закон познаје установу обуставу принадлежности службенику удаљеном од службе, а за време трајања удаљења од службе, када се у чл. 40 поменутог закона предвиђа, да Мин. Правде може у одлуци ко.јом наређује привремено уклањање судије од службе изрећи, да се овоме за време док траје привремено уклаиање има обуставити једна трећина принадлежности. Према овоме, када се је у присуству постојања једне установе специјалног закона, једног дисциплинског прописа специјалног закона, онда се тај пропис има применкти баш по сили одредаба §-а 198 зак. о чиновницима и то и у врсти и обиму, под условима и са последицама предвиђеним у том дисциплинском пропису специјалног закона. Ту нема места примени онакве установе сбуставе принадлежности службенику за време трајања удаљења од служ-