Бранич

ДВЕ ЗНАЧАЈНЕ УРЕДБЕ

271

провео код адвоката две године већ показао решеност да постане адвокат и да се, према томе, може примити у суд на стаж са наградом. Ово решење има свога основа и у ст. 2 § 12 закона •о адвокатима. Међутим, адвокатски приправник, све и ако буде испунио горњи услов, може бити одбијен од исплате награде за ;вежбу у суду, ако одређена свота у буџету не буде довољна, од:носно ако је у целости ангажована у моменту када се он пријави суду за стаж са наградом. Ми не располажемо са потпуно тачним податцима о данашњем бројном стању адвокатских приправника у нашој држави, а још мање о приправницима који су провели већ две године на стажу код адвоката, јер се ова последња статистика до сада није ни водила. Али ако узмемо бројно стање адвокатских приправника на крају прошле године, односно на дан скупштине Савеза Адвокатских комора у 1939 години, конетатоваћемо да у целој држави има око 1.500 адвокатских приправника. Ако од овога броја одузмемо приправнике са територије Бановине хрватске остаће око 1200 приправника.&) Под претпоставком да од овога броја свега 1/3 тј. 400 адвокатских приправника задовољава услов из Уредбе требало би годишње Дин. 4,8О0.ООО.—, 10дносцо за 8 месеци Дин. 3,200.000.—. Из буџета се види да је резервисано свега Дин. 920.000.—, али ова партија се налази у разделу буџета који говори само о Апелационим судовима у Београду и Скопљу. Остало је необјашњено како ће се исплаћивати награда адвокатским приправницима на териториш осталих Апелационих судова, изузев Хрватске бановине, јер у разделима државног буџета који се односи на ове судове нисмо могли наћи партију за награде адвокатским приправницима. У § 20 Уредбе није учињено никакво ограничење, нити би се могло претпоставити да се одредба о наградама адвокатским приправницима може односити искључиво на адвокатске приправнике са правног подручја Апелационих судова у Београду и Скопљу. Чак шта више сматрамо да би требало дејствовати да и адвокатски приправници на територији Хрватске бановине, под истим условима, имају иста права на награду, јер свима нам је познато колико је времена требало и колико је тешкоћа преброђено док се дошло до изједначеног законодазства, те би било врло штетно посебним нормама и без међусобног контакта на овај начин полако разграђивати оно, што се са великим трудом и напором стекло. У вези са награђивањем адвокатских приправника, очекивати је да ће се израдити рацинални распоред за вежбу адвокатских приправника по судовима, како би од тога имали користи и судови, што ће добити потребно особље и адвокатски приправници, што ће имати прилике да буду на стварној вежби. Ово наглашавамо нарочито са разлога, што је до сада, по празилу, већина адвокатских приправника била на 8) В „ ОдзејеШник" бр. 5 и 6 за мај и јуни 1939 г. стр 101 и Именак -Лдв. комора у Београду и Скопљу од 31 децембра 1939 г.