Бранич

СУДСКА ПРАКСА

343

Цитирајући горње Најманово мишљење и наш г. Др. Аранђеловић истог је схватања. (В.: Грађанско процесно право III књ. стр. 214). У осталом била би једна неправда, да се некоме силом наметне надлежност избраног судије у спору са особом, с којам не само што није уговорио надлежност избраног суда, већ шта више из било којих, а врло често оправданих разлога не би никада ни пристао са овом на избрано суђење. Најзад било би илузорно, да се избрани суд прими суђења у оваквом случају између цесионара и цесуса, јер се на основу овакве пресуде избраног суда по правилу не би никада могло одредити извршење, пошто цесионар не би у стању био, да приложи уговор о избраном суду свом предлогу за извршење, будући, да такав уговор са цесусом никада није ни имао (§. 50/2 И. П.). Наравно другачије стоји ствар, када се уступа по избраном суду већ досуђено потраживање, у ком ће случају цедент моћи да уступи овакву извршну тражбину јавном или јавно овереном исправом по прописима §.-а 14. И. П.-а.

СУ$€КА ПРДКС& Вештачка комисија је Избрани суд, кад је састав исте тачио одређен и поклаиа се са саставом избраног Суда. Окружни Суд за Г. Београд под бр. По-332/39/5 од 30-Х-1939 год. донео је следећи закључак. Дз се тужба Г. у. С. и С. одбаци као ненадлежна Суду поднета, а са ових разлога. Тужилачка страна тужбом је претставила, да је са туженим друштвом М. Ј. закључила уговор о изградњи друштвеног дома у Б. за 2101899,78 дин., а под условима уз уговор, како се странке имају управљати у овој изградњи. Пошто је тужена прекршила уговор, то је тужилац обуставио даље радове, те моли да се тужено друштво осуди на плаћање 237614,45 дин. за неизвршене радове и штету. Туженик је истакао приговор ненадлежности редовног суда, јер према тач. 32 општих услова за изградњу, све спорове који из тога проистеку има расправити вештачка комисија. За овим је Суд нашао, да по тач. 26. 27 и 32 општих услова из угово.ра — све спорове који настану, из предузећа грађења између странака надлежна је вештачка комисија, чији је састав и предмет расправл,ања тачно утврђен чл. 32., а не редовни суд. Ну по рекурсу тужилачке стране Апелациони Суд у Б. донео је под Пл 119/40 од 31-1-1940 год. следећи закључак. Рекурс уважава, побијани закључак укида и ствар враћа Суду I степена на даљи закони поступак и т. д. Образлажући ову своју одлуку тиме, да вештачка комисија није избрани суд нити у опште суд, те се не може сматрати, што је у напред наведеним члановима општих услова предвиђена расправа спорних питаспоразумевали да сва спорна питања, која потекну из њиховог уговорног суда, већ је надлежан редован суд —• § 46 г.. п. п. ^