Бранич

346

„Б Р А Н И Ч :<

основ преноса који се гаси престанком брака. По мишљењу К. с. правни основ временски је ограничен — док брак траје. Ми мислимо да је овакво становиште К. с. погрешно. К. с. у својим разлозим.а као правни основ преноса својине наводи „жељу да се избегну несугласице" а пошто ове несугласице могу да буду само док брак траје, то престанком брачне заједнице престаје и правни основ — несугласице. Према овоме изашло би да жена не би имала право да тражи повраћај и м а њ а с в е д о к брак т.раје. Зашто? — Зато што би поново настале несугласице, а кад брак престане онда по мишљењу К. с. повраћај имања жена може тражити", јер би га (муж) држао без правног основа". Шта је сад према разлозима К, с. правни основ: да ли је то брачна заједница или жеља да се избегну несугласице. Престанком брака враћају се само миразна добра а не и она добра која је муж од жене добио по неком другом основу. Ми мислимо да је жена имала право, ако је смела, да тражи повраћај имања пренетог у својину мужевљеву да би избегла несугласице не зато што би престанком брака престао правни основ, него зато што правног основа у опште није ни било. Нема правног основа јер је жена извршила пренос на мужа услед пресије овога да би избегла несугласице. Као правни основ не могу се узети несугласице а још мање нсте одобрити за извесно време — док брак траје. Дакле, жена може тражити повраћај имања ако је исто у мужевљеву својину пренела да би избегла несугласице, и док брак траје, јер би муж исто држао без правног основа, те према томе нетачно је мишљење К. с. да оваквом преносу правни основ престаје разводом брака. Разводом брака престају несугласице односно не могу да наступе (пошто су већ биле престале преносом својине на мужа), али то не значи да неко може стећи путем пресије неко право па и за најкраће време — док брак траје. Ако је жена извршила пренос непокретног имања у мужевљеву својину не ради тога да би избегла несугласице (не под пресијом) онда она. не би могла тражити повраћај ни после развода брака. Наравно ако својина није пренета под условом неотуђења и повраћаја по разводу брака. Али таквом својином муж не би стекао више права него што их има из миразних добара — плодоуживање. Мил. С. Зимоњић. судија

стдлешк® прдвогзгвЕ Супститут-адвокат, који не обавести свог супсгитуента — адвоката о резултату замењивања, чини дисциплинску кривицу. (Пресуда Адв. Дисц. Већа код Стола седморице у Загребу од 24. VI. 1940., Дисц. 101-1940). Адвокат Н. Н. из К. био је по тужби свог колеге 3. 3. из 3. стављен под дисциплинску истрагу због тога, што замољен од 3. 3. да га замени у правној ствари тужиоца Б. Д. против П. Д. ради Дин. 4.219.пред Среским судом у К., овоме на више дописа није послао извештај о замени, што је пропустио да таксира записнике у пом. парници, што је пропустио да правовремено и уопште уложи призив против кондематорне пресуде Среског суда у К. од 19. X. 1938, и што је оставивши супституента 3. 3. без извештаја о коНдемнаторној пресуди овоме онемогућио да сам правовремено уложи призив, тако да је пресуда постала правомоћна те странци супституента 3. 3. није преостало друго, него да пресуду изврши. После проведене истраге Дисциплинско веће А. К. у Загребу одлуком од 20. III. 1940. број Д. В. 25/1939.-Х1, обуставило је даљи поступак по овој инкриминацији и то укратко из ових разлога: „Окривљени адвокат бранио се тиме, да је пресуда првог степена у парници тужбе Б. Д. против П. Д. била по његовом уверењу основана.