Бранич

336

„Б Р А Н И Ч' к

сам министар; а још у 1883 години два начелника одељења у Министарству били су један лекар и један бивши учитељ, доцније и један бивши управник поште. Услед оваког стања, противу судова и повереника избила су незадовољства и протести су се чули на све стране. Потреба хитних мера налагала се сама по себи. Приступајући реорганизацији судсгва влада је хтела, да и неорганизовани и неодговорни рад повереника истовремено подведе под надзор државе и адвокатску професију уреди законом. 12 фебруара 1883 обнародован је закон о устројству судова. Чланом 16 овога Закона, адвокати су сврстани у судске помоћнике, иза секретара и судских пристава, а глава X Закона обухватала је одредбе о адвокатима. По овом закону адвокати су могли бити пунолетни бугарски или страни поданици, рођени Бугари, са знањем службеног језика, који су свршили правни факултет или лица која је за адвокате поставо министар правде. Правници, у неограниченом броју, постојали су адвокати пријавом претседнику АпелацИонОг односно окружног суда и уписом у судски списак адвокага. Адвокати правници могли су да врше адвокатуру пред свим судовима у Бугарској (Касационим, Апелационим и Окружним),, изузимајући среске и општинске судове пред којима, по одредби закона, није допуштено заступање преко адвоката. Адвокате: -— неправнике постављао је Министар правде у ограниченом броју, према мишљењу судова о потребном броју адвоката. Мишљење судова заснивало се на броју судских предмета и „могућности да адвокати себи привреде потребан доходак од упражњавања њиховог заната". Постављени адвокати сачињавали су две категорије: једну, адвокати који су као судије или државни тужиоци службовали три године, и други, практичари који су пред испитном комисијом положили испит и добили сведочанство о „правничкој способности". Испитну комисију сачињавали су: министар правде, као претседник, и као чланови: поједан државни саветник, касациони судија и државни тужилац при Касационом суду. Овако висок састав комисије требао је да буде гарантија за строгост испита за адвокате - практичаре^ а тиме и стручно подизање адвокатуре. Постављени адвокати обеју категорија, осим бројног ограничења, били су ограничени и у погледу заступања пред судовима. Они су могли да врше адвокатуру само пред судом места у коме су живели. Пред вишим судовима могли су да заступају искључиво по предметима по којима су заступали пред судом места у коме врше адвокатуру. Као и адвокати правници, и адвокати - практичари обеју категорија уписивани су у судски списак адвоката. Почетком сваке године сви адвокати једног судског округа бирали су главара (на бугарском г л а в а т а р), који је водио дисциплински надзор над адвокатима и њихове молбе спроводио Министарству правде. У дисциплинском поступку противу адвоката, оптужницу су подизали главар или државни тужилац*