Бранич

384

по грађанском париичном поступку и то: 40 у Београду и 156 у унутрашњости. Број заступања сиромашних странака повећао се за 20 према времену од 1. октобра 1938. године до 30„ септембра 1939. године. Одбор не располаже тачним подацима о броју адв!оката који су одређивани за браниоце окривљених, ко}и по Закону морају имати браниоца, јер њих одређују сами судови али отоме Комори не шаљу извештаје, што им ин; , .че ниједан законски пропис и не наређује. Сигурно се може ранунати да та| бро.ј није мали. Адвокати из Београда бране још и пред Државним судом за заштиту државе, али тачну евиденцију Комора не води, пошто и ове браниоце одређује са.м Суд а ие Комора.

Статистички преглед одређивања заступнмка снромашних етранака

1934 | 1935 I

1936

1937

1938

1939

1940

Свега:

64

97 '

141

158

187

176

196

1019

Пискарачи. Против пискарача поднето је 30 тужби. Шресудом је осуђено свега 4 пискарача а по 26 предмета води се поступак. Судови су врл1о спори у изрицању казни против пискарача. Борби против пискарача Одбор коморе придаје велику важност, због чега је формирао и један нарочити ужи одбор.. Ипак ова борба није и неће бити успешна све дотле, док се на надлежном месту једном не схвати да је пискарање ружно и штетно зло за правосуђе и јавни морал у земљи. Чињеница да је законодавац радњу пискарања оквалификовао као кривично дело и за такво дело прописао казну, довољно оправдава тежњу адвокатског реда и његових установа да се томе злу стане на пут као и потребу да судови и друге власти и превентивним мерама и казненим санкцијама у овоме погледу успоставе за^конско стање ствари.

Статистички преглед тужби против пискарача

Г одина

1930

1931

1932

1933

1934

1935

1936

1937

1938 1939

1940

Укупно

Поднето тужби

94

64

74

79

62

4 2

40

48

85

32

30

650

Осуђено

6

7

17

10

15

12

7

8

21

13

4

120

Ослобођено

19

10

25

18

22

9

16

8

12

5

—

144

Остало нерасправ.

69

47 32 51 ! 25

21

17

■ 32 52 1

14

26

386