Бранич

УСЛОВНА ОСУДА И СПОРЕДНЕ КАЗНЕ

437

које нису времене; после тога, не поставља разлику међу пресудама ни § 281 к. п., у тач. 3 и 4, где се говори о казни и одмеравању казне у односу на притвор и затвор. Још има нешто више што уверава у тачност горњег тврђења. У случају реалног стицаја (§ 62 к. з.), оптужени ће бити оглашен кривим за сва дела за која се буде утврдило да их је учинио. Ако би једно дело повукло смртну казну или вечиту робију, казне за она друга дела неће долазити у обзир са разлога, што ће бити обухваћене највећом казном; Суд ће их, ипак, навести у пресуди. — Било би добро да их стави у диспозитивни део пресуде. Као што се види, обрачунавање ће се и овде вршити само ће сстати, можда за тренутак, без неког ефекта по осуђенога. При помиловању осуђеног лица од смртне казне на времену казну, притвор и затвор урачунавају се у времену казну (§ 420/Т каз. закона. Смртна казна и вечита робија иду напоредо (§ 167 и 328 к. з.). Ако су, пак, за једно кривично дело одређене две казне у закону, строжа врста казне ће се изрећи код кривичних дела која су потекла из нечасних побуда или, ако је учинилац при вршењу тих дела показао зао карактер. Према томе, лице које је осуђено на смрт пада под ударац § 74 к. з. Када се злочинцу злог карактера или са нечасним побудама, при помиловању на времену казну, смањује та нова казна услед издржаног притвора и затвора, онда ће се утолико лакше иста мера применити према лицу које је са вечите робије помиловано :на времену казну. Јер лице које је осуђено на вечиту робију, није, посигурно, поред све тежине злочина, ни лице злог карактера нити дице које је извршило злочин из нечасне побуде (§ 74 к. з.). Уставом и обичним законима предвиђен је акт Краљевске власти, помиловање. Због те евентуалности, урачунавање затвора и притвора намеће се само собом, као што смо наговестили раније. Нама изгледа а на основу стилизације § 72 к. з. и § 420/1 к. п. да урачунавање треба увек извршити при изрицању пресуде. То је тренутак најпогоднији за пречишћавање питања која се односе на издржан притвор и затвор.

Александар Р. Миловић, судија Окружног суда — Прилеп Тсловиа осуда м сиоредне мазне Наш југословенски кривични законик од 27 јануара 1929 год. у пропису § 35 к. з. нормира главне казне: смртна казна, робија, заточење, строги затвор, затвор и новчана казна. Споредне су казне: губитак часних права и губитак службе. Дакле у споредне казне долази: губитак часних права и губитак службе. — Законодавац у § 47 к. з. означио је шта спада у губитак часних права: то је губитак државне или ма које друге јавне службе, или губљење јавног звања; губљење академских степена, одличија или других јавних почасти, губљење права у