Бранич

438

„Б Р А Н И Ч"

јавнцм стварима: гдасање, да бира или биран да буде као и сва: остала политичка права да врши. У пропису § 35 од II к. з. законодавац је чинио поделу између споредних казна: губљења часних права и губитка службе,. док је у § 47 од I. тач. 1 к. з. и губитак службе убројио у споредну казну, казну губитка часиих права, што значи, да ће осуђеник увек бити осуђен и на губитак службе кад је осуђен на губитак часних права. То ће бити облигаторно за осуде означене у § 46 од IV. к. з., док ће бити факултативно за о'суде по од. V истога прописа. Значи, да изрицање споредне казне губљена часних права повлачи ео јрзо истовремено и губљење оних права означених у § 47 тач. 1—3 к. з. Значи и губитак службе. То су осуде на смрт или робију преко пет година, где се стално губе часна права па и служба; осуда на робију до пет година, повлачи губитак часних права па и губитак службе, од једне до пет година, итд. Губитак часних права изриче се при осуди на заточење за време издржавања казне. За осуде на строги затвор изричу се губитак часних права, па и губитак службе за време од једне до три године, „у случајевима који су предвиђени овим законом" (§ 46 од. IV к. з.). У V одељку § 46 к.з. нормирано је: „Осим ових случајева суд може изрећи губитак часних права за исто време само када место робије изрече строги затвор (§§ 71 и 72)" — Ово је факултативно изрицање и поменуте споредне казне. Пропис § 48 к. з. нормира: „Лице осуђено на губитак часних права губи права поменута у § 47 од дана правне снаге пресуде, а време за које он та права губи ако тај губитак није трајан, рачуна се од дана када је казна издржана, застарела или опроштена". Овај пропис објашњава, да лице које је осуђено на смрт или робију преко пет година, губи часна права па и службу, даном правноснажности пресуде, а остала лица, даном по издржаности, застарелости или опроштају казне. Ово је јасно за осуде, које повлаче губитнс часних права, који губитак повлачи и губитак службе (§ 47 тач. 1 к. з.). — Тешкоћа се појављује за случајеве губљења службе, који нису последица часних права, већ их суд изриче на основу § 35 од. I у вези § 49 од. I к. з. који гласи: „При свакој осуди на шест месеци строгог затвора или на годину дана затвора изрећиг ће суд губитак државне или друге јавне службе. — И при краћем строгом затвору може суд изрећи губитак државне или друге јавне службе у случајевима, у којима се осуђеник показао недостојним службе". (§ 49 од. II к. з.). Дакле овим прописом ускраћује се опсег прописа § 46 од. V к. з., где суд факултативно одлучује, да ли ће изрећи губитак часних права, па и губитак службе, јер се овим прописом изузима слободно одлучивање о примени § 47 тач. 1 к. з., и суд ће бити обавезан, да изрече губитак службе осуђеном лицу на шест месеци строгог затвора или на годину дана затвора. А што се тиче примене прописа § 49 од. II к. з. разуме се да ће суд ако установи да је осуђено лице на казну мању од шест месеци строгог затвора, недостојно државне или јавне службе* изрећи и губитак истих. Истина појављује се ту контрадикција између прописа § 46 од. III. к. з. који гласи: „ГТпи осуди на заточење изрећи ће суд