Бранич

ЈЕДАН КРАТАК ПОГЛЕД НА СРПСКУ ЗАДРУГУ итд.

451

су кретања јављају се односи борбе, сарадње, јављају се супротности и подударности, стварају се облици-форме тог вечитог кретања живота, стварају се облици-форме друштвеног и породичног живота. И наша стара српска задруга је само једна формаоблик породичног живота, само једна статичка слика тога живота. Српска задруга према томе није нека специјална југословенска нити пак уопште словенска институција, како су то некад мислили и тврдили словенски научници. Овакве сличне породичне заједнице, постојале су и код осталих примитивних народа, код којих је било потребних услова за њихов развој и одржање. Све овакве задруге засноване на заједници живота и колективној породичној имовини најбоље нам показују онај прелаз између негдашњег племенског живота и данашњег индивидуализма. Што се југословенска задруга а посебно српска задруга толико одржала и развила, узрок не треба тражити у некој словенској наклоности за заједницу породичног живота, већ у социјалним околностима и условима који су диктовали њено постојање и развој. Примитивна и патријархална друштвена средина, натурална затворена кућна производња (која је заједничка код свих примитивних народа), правна несигурност, затим пореске олакшице које су задругама даване од стране турске управе и.т. д., све је то скупа утицало да се српска задруга толико развије и одржи. Као што се види, оваква социална средина била је дакле једно изврсно поднебље за одржање и развој задруге и један одлучан фактор који је диктовао њено постојање. За цело време свога развића и напона, српска задруга је била породична установа, која се природним процесом стварала. Између ње и инокосне породице (инокоштине) све до доношења грађ. закона, није било неке битне и сушаствене разлике, пошто је свака инокоштина носила у себи зачетке једне задруге, и свака задруга носила је у себи зачетке једне инокоштине. И један и други облик били су у ствари само инокоштине. И један и други облик били су у ствари само разне фазе у једном вечитом процесу стварања породичног облика живота (инокоштина-задруга-инокоштина) 1 ). Посматрана са данашње тачке гледишта, Српска задруга иако реалност, појављује нам се као једна утопија, и личи нам на једну кошницу у којој су сви за једног и један за све радили и текли. И заиста од свога постанка па све до доношења грађ. закона, задруга је била прва комунистичка заједница, једна радна заједница, разуме се на породичној бази заснована. У једној таквој заједници, као што је била српска задруга, није било никаквих тешких и замршених правних проблема, а нарочито проблем наслеђивања није се готово ни постављао. То што су се задругарске генерације рађале, множиле и изумирале, није имало никаквог утицаја на наслеђивање у задрузи, пошто тада задруга није била смеша имања као сада, већ је целокупна имовина припадала задрузи као целини, 2 )

') В. Валшазар Богишић, ,0 облику названом ннокоштина у сеоској поро дици Срба и Хрвата." 2 ) Овде не мислимо на извесне особине које су и тада задругари могли имати.