Бранич

НАШЕ ДИСЦИПЛИНСКО СУДОВАЊЕ

423

ЈЈука Н. Пешић, адвокат — Београд. Нвше дасциплинско судовање Дисциплинско Ееће Адвокатске коморе у Београду својом пресудом од 19 маја 1939 године огласило је кривим адвоката Н. Н. из Н., што Адвокатској комори у Београду није платио дужан члански улог у 4.080 динара. Дисциплинско веће Адвокатске коморе је нашло да у оваквој радњи адвоката Н. Н. стоји дело дисциплинског преступа — повреде дужности адвокатског звања из § 50 у в. § 43 сл. г. закона о адвокатима и § 61 пословника Адвокатске коморе и за ово дело казнило је адвоката Н. Н. на новчану казну од 1.000.— динара у корист благајне Адвокатске коморе у Београду коју новчану казну ако не плати у року од месец дана по извршености пресуде да му се обустави вршење адвокатуре за време од једног месеца дана. Адвокатско дисциплинско веће код Касационог суда у Београду својом пресудом од 31 августа 1940 год. уважило је призив оптуженог адвоката Н. Н. уложен на напред наведену пресуду у колико се односи на одлуку о казни. Преиначило је нападнуту пресуду у питању и оптуженог адвоката Н. Н. за учињено дело повреде дужности адвокатског звања казнило је на новчану казну од 500 динара, која му се казна за случај немогућиости наплате има заменити обуставом адвокатуре за време од једног месеца дана. Изгледа нам да је Адвокатско дисциплинско веће код Касационог суда у Београду одлучујући по уложеним призивима оптужених адвоката за дисциплински кажњива дела, неплаћања дужног чланског улога усталило своју праксу, јер је у више сличних случајева, доносило готово истоветне пресуде. Тако Адвокатско дисциплинсло веће код Касационог суда у Београду одлучујући о кривици увек налази да у радњи оптуженог адвоката што није платио дужан члански улог својој Адвокатској комори стоји дело дисциплинског преступа, повреде дужности адвокатског звања и у овоме погледу увек оснажава нападане пресуде Дисциплинског већа Адвокатске коморе у Београду. Међутим Адвокатско дисциплинско веће код Касационог суда у Београду одлучујући о казни по делима у питању готово увек исте умерава на новчани износ од 500 динара која се казна у сдуч&ју иемогућности њене наплате има земенити обуставом адвокатуре за време од једног месеца дана. Због овакве праксе Адвокатског дисциплинског већа код Касационог суда и дисциплинско веће адвокатске коморе своје одлуке о казни по делима у питању мораће да саобрази одлукама Адвокатског дисциплинског већа код Касационог суда и да ће према овоме изрицање новчане казне од 500 динаре постати опште пра-