Бранич

Мшпљења Стручног савета по § 77 Зак. о заштити аут. права 497

јући се на ово становиште које је мислим једино исправно и наш законодавац је поставио правило у чл. 2. уводне уредбе за Гпп. да престају важити сви прописи других закона и уредаба и наредаба о предметима који су уређени овим новим законом, у колико нису овим уводним законом остављени на снази. Уводни закон, дакле, не разликује специјалне и генералне законе ни материјалне и формалне законе; он само каже да сваки пропис било којег закона који решава исту материју коју и нови грађанско парнични поступак, преетаје да важи у толико у колико ту материју друкчије уређује него нови грађански поступак". Према томе модерни позитивни закони су већ ставили у архиву ону теорију о неприкосновености специјалних закона пред новим генералним законом. Но питање је овде чак и то да ли је устаиова о институту вештачења путем Стручног савета (§ 77 А. з.) макар што је садржана у једном „специјалном'' закону, закону о Аутсрском праву, у ствари специјалне природе. Она је, без сумње, макар што је садржана у материјално-правном закону, ипак нроцесуално-правне природе, и према томе је она процесуални закон, п& пошто постоји један каснији општи процесуални закон који ту материју ех ргоГеззо уређује, то она већ као 1ех рпог пада пред општим грађанским парничним поступком као пред 1ех роз1епог-ом Но да не буде сумње о томе, има Уводни закон за грађански нарнични поступак на претек јасних доказа. Чл. 2 Уводног закона каже, како смо видели, да падају сви закони уредбе и наредбе који решавају исту материју, уколико нису уводним законом остављени на снази. Ако је тачно оно што тврде Апелациони и Касациони суд, тј. да је Грађански парнични поступак 1ех ^епегаИз и да као такав не може да дерогира ни једну 1е§ет зрес1а1ет, онда је јасно да би се речи „сви закони", уредбе и наредбе могле односкти само на оне „све" правне прописе који су генералног (процесуалног, овде) карактера, а да се на законе специјалног карактера не могу односити. Према томе би било сувишно да неке закоке специјалног карактера у опште уводни закон оставља или не оставља на снази кад они ео 1рзо остају имуни од дерогације; они би имали да по сили догме 1ех §епегаПз поп с1его§а! 1е§гет зрес1а1ет остају, и без нарочитог наређења општег закона, на снази. Међутим уводни закон за грађански парнични поступак као да неће ништа да зна за укалупљену догму о имунитету 1ех зресхаИз-а према 1ех ^епегаИз. Тако видимо да он већ у чл. 4. набраја вредно и исцрпно саме 1е§ез зрес1а1ез, које остају и даље на снази успркос чл. 2, тј. оне одредбе разних 1е§ез зрес1а1ез, које успркос тога што се косе са принципима и наређењима новог Гпп. и што би му по начелу чл. 2 имале да престају важити остају и даље на снази. Ту су нпр. прописи Закона о осигурању радника у колико се односе на тамо предвиђене судове; ту су прописи, наредбе о осигурању државног саобраћајног особља, о избраним судовима; па исто тако и прописи Правила братинске благајне о судовима рударског осигурања итд. итд. У опште од 20 (двадесет) таквих