Бранич

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ

513

казном. У друштвеним круговима у којима се креће његов клијент постоји . један виши појам о части, Вранилац тулсеног уредника листа изложио је: Да је за оцену дсла меродавно не субјективно осећање наводно увређеног, већ објективно право државе, јер би нначе судија морао да буде не само правник него и психолог а можда чак и психијатер, да би могао судити по тужбама о увреди части. У Јапану се на пример харакири сматра за најчасније дело, које Тамо постоји. Насупрот новом немачком Казненом законику, на који се заступник тужиоца позвао ради поткрепљења приватне оптужбе, аустријски Казнени законик угрожава казном само потстрекавање и помагање код овог дела, али не и само самоубиство. Уосталом у инкриминисаном извештају изрично се наводи, да је покушај самоубиства извршен ,,у стању нервне пренадражености". Према томе нису за приватног тужиоца навеДени никакви нечасни мотиви за покушај самоубиства. Суд прихватајући разлоге одбране ослободио је уредника са образложењем, да с обзиром на текст чланка, да је самоубиство покушано у стању нервне пренадражености, недостаје претпоставка кажњивости по § 188 К. 3. А о нечасним мотнвима није било речи у извештају. Ову пресуду оснажио је и виши суд. САМО ИМУЋНИ РОДИТЕЉИ ДУЖНИ СУ ДАТИ МИРАЗ У једној пресуди од принципијелног значаја Касациони суд у Бечу опширно се забавио питањем под којим су условима родитељи дузкни дати мираз својој кћери. У конкретном случају једна кћи је тражила да се њен отац осуди на исплату мираза. Код Среског и Окружног суда удовољено је предлогу тужиље, али Касациони суд по уложеној ревизији тужене стране укинуо је обе пресуде п одбио тужиљу од њеног транЉња. У свом образложењу Касациони суд је навео: Давањем мираза треба невести односно супрузн да се олакша вођење самосталног домаћинства. Обавеза давања мираза завнси начелно од тога, да ли родитељи поседују какво имање у смнслу § 1220 грађ. зак. А у смислу овог законског прописа као имање имају се начелно разумети само капиталн, земљиште, тражбине и покретнине или њима равне активне по'зиције. Претпоставка је пак још, да лвце обавезно на давање мираза према своме стању поседује вредност, која се може узети у обзир. Захтев на давање мираза разликује се битно од тражења законског издржавања. Обавеза давања мираза зависи од тога, да ли лице обавезно на давање истог има имање у напред изложеном смислу. Не може му се ■свакако наметнути ова обавеза, ако се тиме угрожава његово пристојно издржавање и издржавање оних лица, за која он по закону има да се стара. Поседовању довољно имовине може се сравнити случај, када лице, обавезно на давање мираза, има такав приход од рада, који не само штв :је довољан за његово пристојно издржавање и издржавање његове породице, него му даје могућности и за уштеде, које се могу према његовом стању сматрати као значајне. Када се испуни ова претпоставка код лица обавезног -на давање мираза, онда се давање истог може наметнути у облшсу ограниченог отплаћивања. У предњем случају претходни судови су утврдили, да тужиљин отац има месечни приход од 300 шилкнга. Пошто он од овог износа мора да издржава себе, своју жену и незапосленог сина, мора се претпоставити, да он до даљега неће бити у положају да од свога прихода, поред пристојног нздржавања СЕОга и своје породице, има и значајне уштеде. Према томе је лредлог кћери на давање мкраза имао као на закону неоснован да се одбије. Др. Милорад Антоновић, адв.