Бранич

ИМА ЛИ МЈЕСТА ТУЖБИ КЕ1 КЕС11РЕКАШАЕ

Јевга М. Поповић, адвокат — Пећ Има Л14 .^јеста тужби геј гесирегапсЈае ако је држаеина ограничена рсксм? Шумско индустријско предузеФ.е „Озрен" псвело је државински спср пред Среским судом у Пећи против 3. С. А. из Ругове, због сметања државине шуме зв. „Љахо". Тужбом је представљено, да је предузеће купило спорну шуму од туженога и његова два сувласника у спорној шуми. Уговором је предвиђено да експлоатација шуме може трајати само двије године: од 20 јуна 1938 до 20 јуна 1940 године. Овај рок се могао продужити само у случају када би „ееко приватно лице" сметало купца у државини шуме, и то само за толико времена колико би трајало сметање. Све што не би било од шуме посјечено и извезено у сдређеном року, има остати за продавце. — Предузе-Ке је закључило и посебан уговор са 3. С. А. и М. Р. (продавцима), да ови изврше сјечу шуме у предвиђеном року. Али, они нијесу извршили сјечу шуме, те је лредузеће најмило друге раднике. Ну, тужени је на дан 8 јула 1940 самовласно истјерао раднике из шуме и ову заузео ради исксришкавзња. Тражило је: да суд васпостави првашње стање и туженога ссуди на пла-Кање трошкова. Тужени 3. С. А. навео је, да је он заузео спорну шуму по праву које му даје тачка 2 уговора, којом !је предвиђено трајање експлоатације шуме до 20 јуна 1940 године. Признао је да је са предузеКем закључмо и угсвор о 'Најму; али усљед елементарних непогода није ллогао са својим другом М. Р. посјеКи шуму, коју су продали предузеку. Предложено је да се тужба одбије «ао несенована, пошто у кснкретном случају нема смета !Н =а државине шуме. Срески суд ксначнилл закључком П. 191/40 од 29 јула 1940 уважио је тужбени захтјев. По жалби туженога, Окружни суд, својим закључком од 16-У111 1940 год., Посл. бр. Пл. 40/40, нреиначио ,је коначни закључак и одбио тужбени захтјез, -нашавши да је рекурс тужеников основан, а с разлога: што је тач. 2 уговора предвиђен рок за експлоатацију шуме до 20 јуна 1940 године. По истеку свога рока престало је и право тужилачке странке да сече и извлачи стабла из спорне шуме. Према овоме, тужена стрзжа имала је пра-во да псслије 20 јуна 1940 године забрани сјечу спорне шуме, пошто јој је враћена државина сдносно право «а сјечу спорне шуме. У овсм случају тужилачка странка је управо сметала туженика у државини ствари. Даље: нашао је да се уговср није могао продужити у смислу тач. 9 уговора, пошто тужилац нИје сметан у државини предмета. Сматрам да одлука Окружног суда нема ослонца у закону. Јер, према § 551 Грађ. парн. пост., у државинском спсру расправа је ограничена на претресање и доказ чињенице посљедњега стања државине и насталог сметања, а искључено је свако претресање о праву на државину, о наслову, поштењу или непоштењу државине. — По § 208 Грађ. зак.: „Где год своју ствар нађеш и познаш, можеш је натраг искати, и теби се твоје вратити мсра. Али силом да не узимаш осим ако није на обрани или на гоњењу. Иначе, а«о ти други не пушта ствар, да га имаш