Бранич

12

системом. Због тога се убрзо пссле фрамцуске револуције осетило да друштзени поредак мсже претстављати организсвано друштво само онда, ако уз признање права дођу и гаранције за пркзната права и њихсво обезбеђење. Либерализам француске револуције није дао та обезбеђења, јер су само признањем слободе, тј. признањем права на рад, на слободу уговарања, права на стицање материјзлних добара итд,, слаби и незаштићени појединци који чине народну масу остали изоловани и незашти+нени пред јаким групама или јаким појединцима у систему слободне конкуренције, псд владом закона понуде и тражње. Изоловани и незаштићени појединац у данашњем друштвеном контрасту претставља само јединицу снаге и живо оруђе рада. Због тога је са новом друштвеном поделом насталом ( после француске револуције иокрсло ново питање друштвеног уређења: не досздања једнакост у правима, веК једнакост у условима за материјални живот. Уколико се борба противу данашњег либералног система јаче испољавала, утолико се напуштао терен досадашњих борби за гра-ђанока и политичка права и борба преносила на економски терен. Та је борба еезана углавном за решење проблвмз произвсдње 'и поделе материјалних добара ради уклањања материјалнз неједнакссти. Две су идеологије данас у сукобу, од којих је једна за постоје^и либерални систем, са ублажењем његових незгода, а друга, за интервенцију државе у привредном животу, па и у обичном животу људи, За другу идеоло-гију постоји већ велики број доктрина, међ/ њима многе, поред своје оригиналности, са много заблуда и контрадикторности, сливајући се у пространу синтезу: уређење друштва на социјалистичкој основи. Питање неједнакости поделе материјалних добара реалност је старијег датума, управо од оног доба када је чсвек напустио првобитне заједнице у којима је живео. Може се узети као правило, да уколико је начин производње био примитивниј-и, утолико је економска срганизација друштва била простија и неједнакост у уживању средстава за опстанак мање испољена. Тако исто, уколико псјединцима припада мање посебних права, какав је случај са примитивним друштвеним организацијама, утолико је Л1атеријал«а једнакост остварљивија. Напротив, у данашњем друштву, са посебним правима појјединаца, комлликованом производњом, са неизбежном поделом рада и специјализацијама, због разлимитих потреба оваког појединца, материјална неједнакост је неуклоњива. Ако пак посматрамо историју човечанства, уверићемо се да је сва испуњена борбом за слободу, јер је слобода израз највишег достојанства човековог као људског би+1а, кроз коју једино себе може у потпуности да изрази и да дође до својих права, те са ма које стране посматрано решење екомомског проблема, човек ће увек тежити слободи. Због неизбежне компликованости друштва, борба за решење економског проблема оста-ће вечита, јер ма како био решен тај проблем, матери)јална једиакост је неостварљива.