Бранич

11

наде радницима за њихов рад, организована је у сасвим другом духу светска економија, која данас обухвата целу земљину куглу, и којој је циљ што веће богатство, тако да почев од друге псловине XIX века, цело цивилизовано човечанство мзгледа као огромна трговачка држаза. На место Ното Барјепз-а дошао је Ното оесопогтси5. Идеал такве цивилизације ,је квантитативан и материјалистички. То је уствари душевно стање у коме се више или мање даје превага стварима материјалног реда, у коме се смислу и развила данашња, цивилизација, тако да се у упоређењу са ранијим вековима, данас показује мањи прогрес у области духовног живота. Ма са које стране посматрали данашњу цивилизацију, наи "Ки&емо увек на 'последице те материјализације, чије побуде преовлађују над свима осталим аспирацијама моралног и интелектуалног реда. На материјалним побудама данашње цивилизације постављено је схватање да су економоке прилике једини чинисци историјских догађајја. На оваквом схватању конструисана је теорија о материјалистичком схватању историје као сснове 'научног социјализма. Према истој теорији цео друштвени живот, па чак и у његовим душевним манифестацијама, неизбежам је резултат економских прилика, односно да матеркјални живот људи, или тачније, начин на који они производе, ствара међу њима одређене односе који их деле на класе, и да од њиховог материјалног живота зависи њихов морални и интелектуални живот, па према томе и сам политички живот друштва. До почетка прошлог века друштвени живот почивао је на заједницама које су првенствено мосиле професионални карактер. Тако су посто^јале пољопривредне заједнице, занатске заједнице и породичне заједнице. Економска организација у то време била је проста, јер је становништво углавном било посвећено пољопривреди, те је таква друштвена заједница била састављена од две главне класе: пољопривредника и поседника. Слабе групе варошких трговаца и занатлија нису биле у могућности да разбију такву друштвену хармонију. Употребом машине у производњи, занатлију је заменила машина, а радионице фабрика. Снажним развојем индустрије створени су вел^ики индустријски центри са огромним бројем радника. Изведенсм аграрном реформом, којом се хтело да се заведу мањи и независни поседи, растурене су дотадање велике пољопривредне заједнице. Уношењем капитала у пољопривреду и употребом маш^ине у пољо-привредно:ј произеодњи, остављени су ситни поседници ризику слободне конкуренције. Према великим поседима пољопривредници са мањим поседима и пољопривредни радници дошли су у исти положај као и обични радници према великим индустријским предузећима. Озаква економска револуција изазвала је дубоке друштвене преображаје. Разликовања и специјализације избијале су нагло и ново друштво отпочело је да се групише по друштвеним класама које су одговарале њихсвим различитим економским функцијама или различитим јавним службама. Углавном, та подела сведена је на две главне групе: буржоазију и пролетаријат. Најзначајнија друштвена последицз индустријске револуције јесте постанак пролетаријата. Либерализам француске револуције водио, ј.е више рачуна о прокламовању својих принципа, а мање о самиМ'принцинима, те су тако раније незгсде друштва само ишчезле, незамењене једним одређенилл