Бранич

10

„БРАНИЧ"

Нада да ће се после француске револуције преко слободе доћи до природних права псјединзца и природвог реда ствари, те да ће тиме друштвена заједница бити постављена на бољој и правичнијој структури, није се испунила. Напротив, убрзо се увидело, да је слобода онако како је у својој оснсви схва^ена по индивидуалистичкој доктрини, хипотетична и илузорна, (јер се људи не рађају слободни, већ само као члзнови заједнице, са обавезама које им намеће одржање и развитак колективног живота, У погледу једнакости могла се остварити само формална једнакост, односно правна једнакост или једнакост пред законима, која је само свима осигуравала исте услове под којима су могли да доопеју до истих дсбара и до истог степена културе, до истих средстава потребних за материјални живот, остзвљајући остварење тих могућности акцији сваког појединца. Пред сваквим могуКностима, због разлике у физичкој и ду-ховној конституцији, због разлике спољних прилика и односа у којима су се појединци налазили, наступиле су неједнакости. Уствари, правном једнакошћу уклоњене су само неједнакости које су постојале у сопственој прирсди, јер су њоме збрисане касте, ропство и неједнакости у разлици расе. Преко слободе и једнакости после француске револуције настао је огроман полет у личној иницијативи, предузимљивссти и организацији у привредном животу. Великим прогресом природних наука човек је доопео до техничких проналазака, које је доскоро сматрао немогуКим, а њиховом применом у техници и индустрији, заменом људске природне енергије, дат је садањем животу потпуно нов изглед, уер су у основи измењени услови материјалног живота. Док су религиозни и политички фактори у току векова вршили главни утицај на еволуцију народа, данас економски фактори, чији је утицај некада био незнатан, благодарећи техничким проналасцима имају огромну важност, и њиховим утицајем структура данашњег друштва постављена је !на његовим економским функцијама. Заменом људске природне енергије техничким проналасцима створена је тежња за што ве^см производњом, чији се обим невероватно и за врло кратко време развио, јер су разграната и усавршена сасбра-ћајна средства омогуКила и убрзала размену. До XVIII века, до почетка индустријске револуције која је у то време настала у Енглеској, производња и размена сводиле су се на обим потреба сваке земље, јер је и сама производна моН чсвекова била сведена у граиице његове природне енерг-ије и везанз слзбим приносом земље, на којој је живео као у неком засебном свету. Међусобни трговачки односи под таквим приликама одржавали су се у најнужнијој мери, те је таква економија носила обележје чисто националне економије. То је управо било доба када су стваране вредности само ради најнужније потрошње, а не ради шпекулације и међунзродне размене. По1јавом индустрије, кзпитзлз и кредита, поремећена је дотадањз равнотежз између рзда, стансвништва и земље, повеКана је продуктивна мо^ човекова и проширена сфера његове активности на целу земљину куглу. Насупрот дотадањој националној економији, која је до наумањих ситница била регулисана прописима канонсксг и корпоративког права у погледу квалитета производа, њихових цена, нелојалне конкуренције и зеленашења, као и осигурзња праведне нзк-