Бранич

ПРОПИС § 394 ГРАЂ. ЗАК.

би се говорити о неким изузетцима) јер се ист-о не би могло прсвести пошто је имов'Ина прешла у својину наследника. С тога псверилац, ако хоће да остварује своје право из извршног 'наслава, мсра уз предлог за дозволу извршења, поред извршног наслова, поднети и јаену испразу у смислу § 14 И. п., којом -ће доказати да је сбавеза оставиоца прешла на наследника. Сада се поставља питање која би исправа у смислу § 14 И. п, била подобна да би се доказало да је обавеза прешлз на наследника. Свакако да свде долази на првом месту у обзир одлука оставинског суда којом се утврђују наследници оставиоца. Али, као што сам горе навео, на ову одлуку треба често дуго чекати, а извршење је такве природе да се у већини случајева доводи у питање и само потраживање ако се исто брзо не наплати, па нормални правни сасбраћај захтева неку иаправу до које се може брже доћи. Од ових друтих исп^рава сматрам да би могло до^и у обзир уверење оставинског суда издато на основу смртовнице и уверење општинског суда. Мада се има рђаво искуство са општинским уверењем ипак би оно могло послужити као исправа у смислу § 14 И, п. пошто би извршеник путем приговора могао оспоравати поднето уверење. Исти је случај са уверењем оставинског суда. У једном већ посто|је+1ем случају Касациони суд је протумачио да општинско уверење мсже бити доказ у смислу § 14 И. п,, па у колико би ова пракса била стална са овим би било решено питање свога доказа и то како у случају где се доказује обавеза наследника по извршном наслову тако и у случају где 'наследник доказује да је титулар права из. извршнсг наслова по коме је титулар био оставиоц. По старом грађ. суд. поступку, по коме су извршења проводиле полицијске власти, није било наређења која предвиђају §§ 12, 14 и 212 И. п. па ни установа и-з § 394 Грађ. зак. није мотла доНи до изражаја у извршном поступку. Сада пак с обзиром на Заксм о извршењу и обезбеђењу -ова установа добија велики практични значај. Истина, и поред јасног § 394 Грађ. зак. по коме права и обавезе после смрти оставиоца прелазе на наследника као и поред одредаба у Закону о извршењу и обезбеђењу, неки судови дозвољавају извршења и тако што се као извршеник у предлогу за дозволу извршења и даље означава оставиоц а извршење се проводи на тај начин што извршни срган одлази код наследника и тамо проводи извршење. Ово [је незаконито посебно када су у питању покретне ствари као и збсг тога што је наследник, с обзиром на § 212 И. п. и с обзиром на начин како је извршење тражено и одобрено, ипак треће лице у односу на ово извршење па било да се плени имовина наслеђена или стечена. Зато је код питања ко ^е бити извршеник у оваквим случајевима меродавна чињеница ко је обвезник у моменту тражења извршења односно ако је оставиоц умро, онда, увек наследник.