Бранич

16

„БРАНИЧ"

Велибор Попови^, адвокатски приправник — Лозница Аналогија по нашем м Совјетско^ кривичном закому По § 1 нашег кривичног закона „Нико не може бити кажњен за дело, за које нмје закон, пре негс што је учињено, пролисао, да ће се и како -Ке се казнити онај који га учини." Из свог прсписа спштег дела нашег кривичног закона, види се да је код (Нас у материјалном кривичном праву проглашено и усвојено начело законитости. ИиПипп сгЈтеп 5:пе 1еде — ИиПа роепа зјпе 1еде. Да би «еко био кажњен за извршену своју радњу или нерадњу, услсв је да је иста у том моменту кад је наступила, по кривичном закону мзречно обележена као противлравна, т да је за њу преденђена казна. Ово начело искључује могукност и примцип аналогије у материјалном кривичном праву. Аналогија у кривичном праву значи, да -Ке се извесна радња или нерадња, која нијје у закону изрично проглашена прзтивправном и кажњивом, ценити и казнити подводећи је под слмчне у закону предвиђене инкримммиса н е сл у ч зј е в е. Према томе, аналогија по нашем кривичном закону не постоји. Напротив изрично је забрањена и недспуштена. Ценећи правни поредак и закснодавство кроз истсрију као резултат полаитичке и социјалне борбе, разумљиво је што је у нашем кривичном закону забрањена аналопија, а зајемченс начело закснитости. Правни политички поредак буржоаских земаља 'последица је политичких и социјалних схватања идеја. Француске револуције, а резултат демократског политичког жмвљења, лојединаца и правних организација кроз |едан век. Ослсбођење човексве личности и слобода коју је револуција донела, учврстило се и реалисало кроз право: кроз правну теорију и позитивне законе принудних организација, држава. Насупрот самовољи власти у времену пре велике ревслуци^е, истакнуто је политичко начело слсбоде, а у праву начело законитоети као правна гаранција те политичке слободе човекове. Да би се и кроз суд обезбедила неповреднсст личности и слободе, инди'видуал1исти'чки, демскратски поредак, усвојио је начело зако. нитости. Нема кривичног дела у радњи која није изречно означена у позитивном кривичном закону као кривично дело. Тиме се хтело онемогу•Кити да судска власт, у извеоним мсментима ЛА.ожда злоупстребљенз од политичке односно управне власти у неком случају повреди слободу и права човекове личности, осуђујући га за извесну радњу, проглашену као инкриминисану, и ако у позитивном заксну није таква радња као кривично дело означена и кажњива. Разумљива је та бојазан кад се има у виду, да је Француока револуција са својим начелима у политици, социјалним и економским односима и праву донела индивидуалистичка схватања: заштиту човека, његових -права и слободе, па ма п на штету заједнице. Отуда је по 'нашем и осталим буржоаским законодавствима аналогија у кривичном законодавству недопуштена. И поред начела слободног судијског уверења и судијске независности, што би уз солидан судијски кадар била довољна брана злоупотребама кроз аналогију —■