Бранич

20

.БРАНИЧ'

Бож идар СтефановиЋ, суд. гтриправкик — Обреновац О сметању поседа међу савласницима Према тачки 4 § 44 гр. п. п., који садржи један случај искључиве надлежности сресксг суда, у поступку због сметања поседа тужбом се тражи само заштита и повра-ћај последњег фактичког стања. У овом случају, у поступку по тужбама због сметања поседа вреде посебни прописи §§ 549—554 гр. п. п. Међу овим прописима § 551 гр. п, п. одре■ђујје, да се расправа у поступку због сметања, као у једном нередовмом поступку, ограничава на претресање и доказ чињеница последњег стања поседа и насталог сметања, ограничава се на расправу, да ли постоји фактичко узнемиравање последњег фактичког стања и коме је то последње фактичко стање припадало. Да ли се наведени пссебни законски прописи могу применити и код сусвојине? Претходно Кемо решити питање: коме код сусвојине припада последње фактичко стање? Према § 215 гр. зак. 1 по«ретна мли непокретна ствар може припадати и неколицини лица, сни су савласници, њихово право је за^једничко, одређено према утврђеном именитељу, изражено разломком као идеалним делом. Према трећим лицима још / римском праву такви савласници појављивали су се прематреКим лицима као једно лице. То је идеална сусвојина. За овај случај апстрахујемо питање реалне сусвојине. Према овоме, код идеалне сусвојине, на једној физички недељиво|ј ствари, сви савласници имају непрекидно, истовремено, заједничко и искључиво право државине. Последње фактичко стање на предмету идеалне сусвојине припада свима савланицима као једном лицу, а никада само једном или појединим савласницима. Ако би само један савласник за неко време сам користио заједничку ствар, то не би значило да он има иокључмву државину ствари за то време, То би био само факат исксришћавања заједничке ствари према уређеним савласничким односима. А факат појединачног искоришћавања, међутим, није стварност искључивог појединачног држањз, ве^ стварност кориш-Кења заједничке ствари, која и даље остаје у искључивој државини свих савлаоника. Код појединачног искоришћавања савласник има право на држање заједничке ствари само по основу овог аликвотног (идеалног) дела, док је у погледу осталих делова детентор, који ни(је актизно легитимисан !На> тужбу због сметања поседа, ве^ они у чије име држи ствар. Остале делове заједничке ствари савласник код појединачног искоришпавања држи у име осталих савласника, те су сни једино активно легитимисани на тужбу због сметања поседа у погледу тих, својих, делова. Савласник код појединачног искориш-Цавања нема ни државину праву § 199 1П Ипе гр. зак. у погледу делова осталих савласника, а још мање 1и$ ге1еп1|0П15. Државина права (н. пр. право службености, јер за њу не в-реди услов трајне користи — регре1иа саиза) значи једну фактичку власт чије је трајање ограничено трајањем дотичног уговорног односа, дск начин лојединачног искоришКавања не значи временом ограничено право уживања у своје име, већ значи део заједничког искоришћавања,