Бранич
О СМЕТАЊУ ПОСЕДА МЕЂУ САВЛАСНИЦИМА
21
те се са осталим појединачним искоришћаваоцима везује и чини то заједничко искоришћавање. Отуда ни по том основу савлаоник код појединачног искоришћавања не мсже подизати тужбу због сметања псседа протиз осталих савласника. Остаје да би савласник длогао подизати тужбу збсг сметања поседа против осталих савласника само у погледу свог дела у чијем обиму и по чијем основу има и прево државине. Међутим, код идеалне сусвојине где су делови означени идеално, рго ЈпсЈЈх/Јзо, аликвотни су, не види се колики је реалан, материјалан, део тог савласника. Зато је потребно претходно расправити питање, коли-ко том савласнику на заједничкој ствари износи његов реалан део одмерен према његовом идеалном, аликвотмом делу —§ 498 гр. зак. То с тога што би се једино тако знало у коме је обиму тај савласник узнемирен и у ком обиму би имао право на државинску заштиту. Међутим, такво одређивање реалног дела одмеравањем према идеалном делу дотичног савласника на заједничкај ствари није долуштено према § 551 гр. п. п. у нередовном поступку због сметања поседа, ве^К једино у надлежном поступку по деоби. Зато би се и са тог разлога морао да одбије тужбени захтев једног савласника у сметању поседа на заједничкој ствари прстив осталих савлаоника. Међутим, савласник кога су остали савласници узнемирили у искоришКавању заједничке ствари могао би ипак тражити судску заштиту због тсг узнемиривања, али не по прописима §§ 548—554 гр. п. п., већ по пропису § 266 ван. паст. То, пак, с тога што то узнемиривање значи један прекршај унутрашњег уређења са;влвсничких односа, а не значи сметање поседа. Савласник, који сматра да је повређен у управи или искоришКивању заједничке ствари или имовине, може код надлежног ванпарничког суда ставити предлог ради уређења савласничких односа. Ванпарнични суд Ке уредити својим закључком искориш-ћавање заједничке ствари, а право искоришћавања повређенсм савлаонику може оси_ гурати обезбеђењем, које -Не савлаоници узнемирачи бити дужни да положе. У прилог нашег мишљења, да међу савласницима — т!ег раг1е5 не може бити сметања поседа, можемо изложити један део судске сдлуке наведене у Најмановом коментару: ...,,Један према другоме сапоседници уживају заштиту поседа само у случа!ју одузимања псседа; али не и у случају сметања сапоседа, јер поступак по тужби за сметање поседа није погодан за расправљање спорова о границама употребе, која припада сваком поједином сапоседнику." Према овоме, на основу <нашег образложења, поткрепљеног цитираним аргументом, можемо закључити да савласници не могу, у случају међусобног узнемиравања — т!ег рат1е5, тражити судску заштиту једни против других тужбсм због сллетања поседа, ве+1 то могу чинити само у ванпарничном поступку, ако међу њима нема спора о праву саЕласништва или величини удела, јер се та деа питања, ако су спорна, расправљају пред парничним судом.