Бранич

22

,Б Р А Н И Ч"

Судска пракса УРЕДБА О ПРИНУДНОМ МЕСТУ БОРАВКА М. С. БР. 1640/39 ОД 15-ХН-1939 ГОД. За примгиу § 2 ове Уредбе неопходно је, да /е тумилац после доношења исте ргметио ред и мир, — каже Државни савет у својо/ пресуди 6р. 26954140 од З-ХП-1940 Полицијски комесаријат «а Јесеницах (Дравска бановина) донео је одлуку бр. 188/1 од 6-11-1940 год. да се Венцељ Перку, раднику на Јаворнику у смислу § 2 горе цитираме Уредбе сцдреди принудко место боразка место Билећа, јер ремети ред и мир. Другог образложења одлука нема. Интернирац Венцељ Перко уложио је у отвореном року против ове одлуке жалбу на Банску управу у Љубљани. Ова је, жалбу одбила и потврдила одлуку првостепене власти, са мотивацијом, да је утврђено по првостепеној власти, да је Перко Венцељ реметио ред и мир, а на основу следе^их чињеница, да је као функционер општикски потписао летак, упуЦен радницима, издан у новембру 1939 год.; да је ширио идеју којом се врши пропаганда против постоје^ег социјалног поретка; да је у међувремену од 1932 год. до 1935 год. био кажњаван по полицијском комесаријату и на крају, да је као претседн«« подружнице Савеза металургиских радникз на Јесеницах деловао против интереса исте и да је зато ова у месецу новембру 1936 год. по Централном одобру у Београду растурена. Поаодом даљње жалбе интернирца Перка на Управни суд у Цељу поништио је овај одлуку Банске управе у Љубљани са, следеКих разлога: Дела и околности, које је Банска управа навела као чињенице за правдање своје одлуке, није могла и смела да употреби јер су се сва догодила пре 15 децембра 1939 год. када је цитирана Уредба, по којој се поступило, ступила на снагу. По § 5 грађ. зак., закони не делују натраг и зато немаЈу никаква утицаја на пређашња делања. То значи, да се правна норма може, да примени само на оне чињенице, које су се догодиле у време када је та правна норма била на снази. То начело вреди и у управном праву, у колико није што друго законом супротно одрејјено. А и по обичном правном резоновању је недопуштено, да неко трпи неугодне последице за делања, за која у време њиховог збивања нису биле предвиђене такове последице. Апстрактна тврђења без навода конкретних чињеница, да је наиме Перко ширио идеје противне постојеКем соц. поретку — нису дозољне па да се смије закључити, да је он лице које ремети ред и мир. Банска управа је прекорачила границе у којима се могла кретати њезина слободна оцена, односно њено слободно уверење. Зато је морао Управни суд, да уважи жалбу, а побијену одлуку да поништи као незакониту. Против ове пресуде Управног суда жалила се Банска управа на Државни савет, који је под бр. 26954 од З-ХП-1940 донео пресуду којом се жалба Банске управе одбацује са следе&их разлога: „У конкретном случају гужилац је упуКен ничим образложеном одлуком полицијског комесаријата у Јесеиицама као првостепене управе полицијске власти у друго место на основу § 2 пом. Уредбе, јер да ремети ред и мир. Његову жалбу Банска је управа у Љубљани одбацила тужбом оспореним решељем стављајупи му као разлог реме+нење реда и мира у терет радње почињене пре сгупања на снагу Уредбе од 15 децембра 1939 године. За упућивање тужиоца у друго место за радње изаршене пре важности Уредбе, а премз изнетом, било је потребно, да постоји судска казна затвором. Тога овде нема.. После ступања на снагу Уредбе од 15-ХП 1939 године према актима утврђеном чињеничном стању нису показали никакве радње тужиоца, због којих би полицијска власт могла закључити, да је реметио ред и мир. Дакле, за дела учињена пре Уредбе у циљу ремећења реда и мира потребно је постојање по суду изречене казне затвора, на тек ожда упућиеање у друго место: дочим за примену § 2 Уредбе неопхсдно је да је тужилац после Уредбе реметио ред и мир, што ни сама Упраана вл-аст не тврди у својилл одлукама. Па како ни друго у овом случају не постоји тужилац по закону није могао бити протеран у друго место, услед чега се ожалбена пресуда показује као основана на Закону, а доследно томе жалба Банске управе одбачена је као неумесна," Пресуда Државног Савета има своуу важност и мора на-Ки своју примену не само за горе наведен« конкретни случај односно за територију Дра^вске бановине, ве1л за целу државу и за све оваке конкретне случајеве.