Бранич

„БР АН ИЧ'

развитак 19 стол&Ка". Ратно и поратно време налазе се у знаку интервенционизма и колектив-изма. Значзј овог првог дела Егерове књиге је у томе, што у њему писац покушава да реши проблематику индивдуализма и колективизма на основи „утврђивања чињеничке природе". Тилле се индивидуалистичке и колективистичке процене и предрасуде подјвднако искључују и ослобођава пут за једно стварно одговарајуће схватање међуљудских односа. То је дакле једна „наука о битисању" од које се мора поћи, Она тек пружа основне елементе за изграђивање науке о вредности, за оснивање правне етике. Сву по Егеру једину могу^ну науку о битисању описује он на следећи начим: Човену је својствена како индивидуална свест тако и свест о заједници. Он се осећа као јединка и једновремено као члан заједнице. То лежи ве^ у његовој друштвеној природи, у његовом бићу. Један трајан однос запетости лежи у тој двострукој свести; никада «ије човек потпуно само Ја, никада само колективно бипе. Он је обоје. Стога је противречно би^у чоеековом свака наука, која хо^е да види само једну страну, сваки индивидуализам (или улраво субјективизам) који признзје само појединачно биКе не узимајући у обзир његое однос према друштву, и сваки колектмзизам, који пушта да појединац лропадне у заједници. У продужењу се испољава и једно друго гледиште Егерово. Он искључује претерзно оштре закључке хисторизма и позитивизма, од којих су обоје нужни огранци истариоке правне школе. У погледу проблема слободе, Егер стоји на становишту да се индивидуа не сме приносити «а жртву заједнице, као што ни заједница не сме бити угрожена у своме постојању услед неограниченог спровођења индмвидуалне воље. Пошто се заједница састо^ји из појединаца., који по самој природи следују својим особеним интересима, и пошто појединац не може да опстане без везе са другима, то се указује потреба једног свесно траженог изједнзчења сна-га и праза. Други део Егерове књиге носи наслов „Мена и сталност у Грађанском праву". Убод сачињава један сажет, одличан преглед француског, аустриског, немачког и швајцарског Грађанског законика. Као основне вредности Грађанског права развија Егер затим, позивајуКи се стално на односне законске прописе, идеје о слободи, човечности и општем добру. Резиме овог другог дела Егерове књиге био би овзј: Хуманитет у Грађанском празу налази основ и смисао једновремено у човековој природи. Његово биће налаже му човечност. Из њега проистиче равномерно слобода и човечност. Слобода без чоаечности тоне у варварству, а човечност је најплеменитији цвет слободе и не може без ње да услева. То је дзкле смисао озог поретка: он је либералан и социјала« једновремено. У њему се остварује свест човечанске повезаности и солидзрности. Он је солидаристичгеи, не у лрихваћеном смислу, да је појединац обавеззн да се за другог заложи (ма да правни поредак признаје и ову дужност под одређеним претпоставкама, које ваља још проширити), већ у смислу да сваки појединзц у стварном заједничком животу и правнопословном саобраћају има другога увек у виду и према «=ему гаји све потребне обзире поштозања и уважења. Правни поредак почива на оскоеном принципу, да је човек човеку у животу друг и зато постаје он и у праву правни друг. Дело Егерово је сз својим значајним и тачним гледиштима као и начином разлагања материје веома интересантно и од неоспорне велике правне вредности. Д-р /Иилорад Анточозић, адв.

Некролог + КОСТА ПРОТИЋ Нз погребу по«. Косте ПротиЈ=,а, бив. адв. из Београда, одржао је г. Мила.н ВлајкотА, адв. из Београда 27 јануара 1941 под. овај говор: Тужни зборе! Присутни смо тужноме последњем растанку са умрлим и ""аженим Костом ј ротићем, најстзријим адвокатом садањег Београда.