Бранич

,Б Р А Н И Ч"

штету, коју је прсузроковао осуђеник својом кривичном радњом и суд га, рецимо осудио на пет месеци затвора и да ту штету накнади у року од три месеца, па ако он то не учини за та три месеца, одложена -Ке се казна одмах извршити, тј. суд ће писати за извршење пресуде и ссуђеник има да наступи издржавање казне затвора од пет месеци, Овде се појављује питање, како ■ке да гласи диспозитив ове пресуде. Ту празнину у закону нису објаснили ни наши коментатори Крив. Законика г. г. Лазар Урошеви+т, Др. Тома Живанови+ 1 и Др. Михаило Чубински. Г. Др. Чубински у своме коментару уз § 65 и § 66 К.З. износи само следеКе; „Т. 3 §-а 66 регулише специјалан случај, када је условно осуђено лице морало да у року утврђеном пресудом накнади оштећенику одре■ђену штету (§ 15 т. 3), а ту обавезу није испунило. Ту је допуштено чак и одла-гање досуђене казне без накнаде штете, ако је суд стекао уверење да осуђени« није кадар да је накнади.", итд. Г. г. Лазар УрошевиК и Др. Тома Живановић нкшта не гоеоре о овоме у коментарима својих кривичних заксна. По овоме питању постоје разна гледишта. Било је чак и разноликих прееуда, нарочито код нижих судова. Једни су мишљења да треба изрећи само један услов и то овај други од три месеца (у нашем примеру) за накнаду штете, а он^ј први (од године дана за које време осуђеник несме да изврши ниједно кривично дело, тј. време кушње) да се сам по себи разуме, тј. да је тај услов веК предви-ђен у самом закону и да се не мора у 'пресуди изре^и. Други сматрају да треба изрећи само један услов и то од три месеца за накнаду штете и када тај рок протече и ссуђеник штету накнади (плати), онда се сматрати да није ни осуђивзн. Најзад, постоји и тре-Ке мишљење, да у диспозитив пресуде треба да уђе и услов од године дана, тј. време за које осуђених несме да изврши ни једно кривично дело (време кушње), и услов од три месеца г тј. време за које осуђеник мора да нзкнади причињену штету оште^енику. Да подробније расмотримо свако од ових мишљења и најлре за свако да покушамо саставити диспозитив пресуде: а) по првом мишљењу пресуда би овако гласила: „Н. Н., осуђује се на пет месеци затвора под условом из § 65 К.З., с тим, да у року од три месеца накнади причињену штету у пет хиљада динара. У противном примениКе се § 66 од. III К.З. Да се упитамо, какве ове правне последице наступају услед овакве пресуде. Ако осуђеник у року од три меееца плати штету, присталице овог мишљења сматрају, да рок од једне године (време кушње) тече и даље а почиње са даном када је пресуда постала правомоћном. Кад прође тај рок а оеуђен-ик не изврши ниједно ново кривично дело, за које би био осуђен на строги затвор или на кзју тежу казну, — сматра-Ке се да није ни био осуђиван.