Бранич
УСЛОВНА ОСУДА.
47
Онима који тврде да улога држаемог тужиоца није лака можемо слободно рећи да није ни тешка, јер државни тужилац, ко}и има пред очима законске прописе и вољу законодавца, никад неће погрешити ако прописе примењује а вољу законодавчеву поштује, јер ће му.на тај начин савест бити мирна и чиста, — а то је много!
Драгослав А. Ђорђеви^, судија Окр. суда за град Београд Условна осуда у везм са накнадом штете И ако је прошло ве-К пуних десет гсдина од када је стављен на онагу и уведен у жиеот нов Кривични Закон за Краљевину Југославију од 27-1-1929 гсд., и ако је за овај десетогодишњм период судска пракса већ пречистила многе празнине и нејасности у закону, — ипак се још увек појављују извесне празнине, које приликом решавања у конкретним случајевима наилазе на разнолика мишљења, Такав је случај и са применом условне осуде у вези са накнадом штете. У § 65 КЗ тачно је наведено кад се може дати и према коме се условна осуда може применити. Ми то овде нећемо понављати, ни наводити све околности, које треба да се стеку, односно испуне, па да би суд могао изрећи условну осуду. Нас овде интересује последња алинеја § 65 КЗ ксја говори о условној осуди у вези са накнадом утврђвне штете. Један од оснсвних принципа код условне осуде јесте, да тај услов односно одлагање извршења изречене казне не може временски бити кра^и од једне н-и дужи од пет година. Тај рок је потребан да би се осуђенику дала прилика да се у будуКе за извесно време уздржи од вршења крив. дела. То извесно време законодавац је одредио да не може бити краће од једне нити дуже од пет година. Међутим, последња алинеја § 65 КЗ гласи: ,,3а одлагање извршења казне може суд поставити услов да ссуђеник накнади пресудом утврђему штету у року који Ке утврдити пресудом и који не може бити дужи од једне године." Овде се сада појављује један временски рок код условне осуде, који је у опречнссти са сним из првог одељка § 65 К.З. а који смо горе навели. Шта више овде закснсдавац забрањује да тај рок буде дужи од године дана', а краћи може. Да би се лакше разумела питања која се могу појзвити код примене овог последњег одељка § 65 к.з. треба сдмах навести и треКи одељак § 66 К. 3. који гласи: „Ако суд услови одлагање казне накнадом штете, па протекне рок одређен за њу а ссуђеник је не накнади, одложена ће се казна одмах извршити, осим ако су узрок томе биле околности које се не могу њему приписати у кривицу итд.". Дакле, ако суд услови одлагање накнадом штете, па протекне рок одре-ђене за њу а ссуђеник је не накнади, одложена ^е се казна одмах извршити. То значи ако је суд у тску претреса утврдио извесну одређену