Бранич

,Б Р А Н И Ч"

код којих је странкама задржано право да во.јују у пармици протизу одлука ванпарничног суда (а то би били случајеви из §§ 10, 54, 98, 101 103, 143/11, 280/1II и 296 ВП), видимо да је законодавац с1ра;нкама задржао пут парнице само онда кад се одлуке ванпарничног суда оснивају ма решењу каквог спорног прејудицијалнсг питања о којему је он сем претходно донео одлуку, што знани, да су одлуке ванпарничног суда увек материјално правноснажке кад он није сам решавао никакво спорно прејудицијално пита-ње, ве"К је решавао само главно питање, б без обзира да ли је то главно питање било спсрно или није. Питзњем о материјалној правноснажности одлука ванпарничног суда позабавили смо се у свом чланку Материјална правноснажност одлука вампарничнсг суда, штамланом у Правосуђу, свесци за децембар 1938, стога о томе питању 1не1=1емо овде слширмије да пишемо, већ упућујемо на псменути наш чланак. Ми видимо јсш једну разлику између НП и ВП, и то у самом њмхоеом нааиву. Јер, до« НП својим називом Прзвила о осступању у неспсрним делима указу^ју да она регулишу само лоступак у неопорним делима, дотле ВП својим називсм За>кон о судском ванпарничнсм поступку наглашава да се ту ради о једном другом поступку, ш>\и није парнични, али без обзира да ли су у његов делокруг стављене спорне или неспорне ствари. Према томе прсизлази да наше позитизно праео озмачава ванпармични псступак кзо решавање од стране суда оних грађанских правних односа, чије је решење заионодавац допустио изван парничног поступка, али без обзира да ли су ти односи између странака спорни или неспорни. Дакле, по нашем позитиеном праву није више разлика изметју парничног и ванпарничног поступка у њиховој суштини: и у једном и у другом ооступку решавају се спорни грађански лравни захтеви, а исто тако, и у једном и у другом решавају се и неспорне ствари (тако у парничном поступку нема спорних одношаја у случају признања тужбеног тражења или одрицања од истога, у случају поравнања, у мандатнсм поступку, у поступку отказивања порабних уговора итд.), напослетку и у једном и у другом поступку доносе се одлуке које псстају материјално правноонажне. Данас је разлика између та два поступка, у погледу предмета о којима се у тим поступцима одлучује, чисто форАлална: један поступак према другом стоуи као опште правило према посебном; јер парнични суд је надлежан да решава о свима грађанским правним стварима уколико по.себним закомима није што друго наређено (§ 1 ГПП), а вамларнични суд, сбратно, само о оним грађамским правним стварима које су му изричмо законским прсписом стављене у надлежност (§ 1 ВП) и које су према томе одузете из надлежности парничног суда. Све теорије које су хтеле да разлуче ванпарнични поступак од парничног по њиховој суштини, примењене на псступак по нсвом ВП, показују нам се нетачнима. Оне су биле тачне док су се примењивале на неспорни поступак омајкав каквим нам га генеза показује почевши од римске ( шп5сПсМо Уо1ип1аг1а, па кроз средњи век, до Неспорних правила, али откад је законодавац почео да реформише неспорни поступзк стављајуНм у надлежност неспорног судства мнсгобројне ствари које су