Бранич

УТИЦАЈ СПОРНИХ И ПРЕЈУДИЦИЈАЛНИХ ПИТАЊА У ВП.

63

опадале у надлежност спорног судства, није он променио карактер тим правним стварима, које је пренео из парничног судства у неспорно, већ је тиме, обратно, прсменио карактер неспорног судства и од чисто неспорног судства ствсрио један мсви тип судства, које није ни неопорно ни спорно, већ хермзфроди тно, и које он, дсследно, није више могао да назива неспорним поступком, већ га је назвао ванпарничним поступком, а тиме је уједно оборио све теорије које су се оснивале на доследном разликова^њу судства на спорно и неспорно. Кад је модерно позитивно право једнсм срушило природну границу између спорног и неспорног судства, онда питање о томе које правне ствари треба да улазе у круг ларничног поступка, а које у круг ванпарничног поступка, није више питање праене филозофије, БеК. је питање правне политике. Према томе, данас више нема прзв!»их ствари које су по превасходству парничне или пак ванпарничне, већ их законодавац, руководећи се целисходнош'Ку, преноси из једнот подручја грађанског судства у друго. IV Досад смо видели да је законодавац по ВП ставио у надлежност ванпарничног суда решавање мнотих спорних ствари и да је тај суд обавезао сем у наеедена два случаја из §§ 181/1 и 21 6^11 ВП, да све ствари које му је он ставио у надлежност сам реши без обз-ира да ли он за такво решавање мора да- одлучује о спорним чињеничним или правним питањима која се одкссе на предмет одлуке о главној ствари. Међутим, правно питање које је предмет одлуке о главној ствари може често зависити од претходног решења каквог другог празног питања, које, узето само за себе, ванпарнични суд није овлаш-Кен да реши, било зато што је то претходно питање из области приватног права, али је његово решење задржано за парнично судство, било да је то питање из области јавног или кривичног права. Другим речима, одлуке ванпарничних судо ; ва могу често зависити од решавања прејудицијалних питања. Тако, по § 265 ВП ванпарнични суд је надлежан да реши о захтеву ^ерке да јој отац даде мираз и опрему. Одлука о главној ствари има да реш^и да ли је отац дужан да јој даде мираз и у ком износу. Међутим отац мсже оспорити да је она његова ћерка, може оспорити законитост њеног рођења, стога од претходнот решења тог питања о законитссти рођења зависи и одлука о главном питању да ли је отац дужан да да-је мираз и у ксм износу. По § 267 ВП ванпарнични суд је надлежан да донесе одлуку о разврпнуКу заједнице имовине која постоји између више савласника. Одлука о самом развргнуКу заједнице може зависити од претходног решења опорног питања колики је удео појединог савласника у заједничкој имовини. Сад се појављује питање у којем обиму и на који начин је ВП дозволио ванпарничним судовима да та питања решавају? О томе ВП садржи један општи лропис, § 10, који се односи на решавање прејудицијалних питања из приватног и јавног права, и неколико посебних (§§ 98, 99, 107/1У, 181ЛИ, 256/1, 266/1 и 268) који се односе на ре-шавање појединих прејудицијалних питања искључиво из области приватног права.