Бранич

64

„БРАЊИ Ч"

§ 10 ВП који поставља о ; пшта правила за решавање прејудицијалних питања из области приватног и јаеног праеа гласи: Ако одлука у ванпарничној ствари зависи од утврђења којега права или којег правног одношаја (претходно питање), ово се утврђење има, уколико посебна наређења што друго не прописују, и онда кад је ово право или овај одношај међу странкама споран, извести на чисто у ваннарничном поступку, али то утврђење има правно дејство само у том поступку. Ако одлучивање о претходном питању зависи од утврђења спорних чињеница, може суд, по предлогу или по службеној дужности, ради утврђења права или правно-г одношаја упутити странке на парницу или, према приликама, на управни поступак. ВП прави, дакле, у цитираном §-у разлику: (1) да ли претходно приватно-правно <или јавно-правно питање између странака «ије спорно или (2) је пак оно спорно, и то (а) зато што су спорне чињенице, или (б) што је опорно само правно питање. Имају+ти у виду ово разликовање, тумачењем § 10 ВП долазимо до следе^ег закључка: 1) Ванпарнични суд је дужан да реши сва «еспорна претходна питања која се пред њим појаве, без обзира из којег су она правног домена, тј, без обзира да ли су она из домена јавног или приватног права, и без обзира да ли би иначе њихово решавање спадало у надлежност парничног судства ил-и пак у надлежност управне власти одн. судства. 2) Спорна претходна питања из сбласти јавног и приватног права мора ванпарнични суд да реши сам, само кад су онз спорна због тога што је само правно закључивање спорно. 3) А ако су међу странкама спорне саме чињенице из којих се има извести празно закључивање о претходном питању, онда је остављено ванпарничном суду да према окол!ностима. одлучи хоНе ли сам решити појављено опорно прејудицијално питање или ће пак странке ради решења тог питања упутити на надлежни поступак (парнични или упраени поступак). Дакле ванпарнични суд решава сам сва претходна питања из грађанског или јавног праеа >кад она нису спорна. Надаље ванпарнични суд мора да решава сам сва претходна питања из грађанског или јавног права, ако је спорно само правно питање које сачињава одлуку о претходном питању, међутим ако су спорне само чињенице на којима се има. оснивати одлука о претходном питању, остављено је ванпарничном суду да по свом нахођењу бира хо-Ке ли такво претходно питање сам решити или ■К.е странке упутити на надлежни поступак, >и тако препустити иначе надлежном суду однооно власти да донесу одлуку о претходном питању. Али § 10 ВП наглашава, да напред наведено важи уколико посебна наређења што друго 1 не прописују. А друго је прописано, као што је већ речено, у §§ 98, 99, 107/1У, 181/111, 256/1, 266/1 и 268 ВП, и по тим прописима кадгод се појави неко претходно питање из области грађанског права у њима наведено, ванпарнични суд не сме да донесе одлуку о таквим претходним питањима, већ одлуку о њима мора препустити парничном суду. На пр. по §-у 181 ВП ванпарнични суд је надлежан да донесе одлуку о дужности ванбрачног оца да пла^а свом детету алиментацију и о висини исте, међутим ако лице које је указано