Бранич

УТИЦАЈ СПОРНИХ И ПРЕЈУДИЦИЈАЛНИХ ПИТАЊА У ВЛ.

као отац, оспори очинство, ванпа-рнични суд неће мсКи тс претходно питање решити сам, ка-о што би то мначе могао одн. морао учинити по § 10 ВП, ве-Н ће по лосебном пропису § 181 /Ш ВП морати стараоца ванбрачног детета упутити на парницу и та«о решење тог претходног питања препустити паркичнсм суду. Или на пр. по § 266 ВП ванпарвични суд је надлежан да уреди односе између савласника у погледу коришћења, уживања и одржавања заједничке ствари, међутим ако се појаеи спор о самсм праву савласништва појединих савласника или о величини њиховог д.ела у заједничкој ствари, ванпарнични суд та претходна правга пита-ња не^е моћи сам да реши ве^ ће њихово решење по § 266'! ВП морати препустити парничном суду. Морамо нагласити да цитирани §§ 98, 99, 107/1У, 181/III, 256/1, 566^1 и 268 ВП не праве разлику (као што је прави § 10 ВП) да ли су претхсдна питања у њима нзведена, спорна зато што еу опорне чињенице на 1 којима се та питања оснивају или је опорно само правно питање, стога ванпарнични суд мора у оба случаја кад се појави неко спорно претходно питање из тих §§ препустити његово решење парничном суду. Као што видимо систем решавања прејудицијалних питања у ванпарничном поступку је јако заплетен. Зато се не слажемо са гледиштем Ринт елена (Огипс!п55 с!ез УегЈаНгепз аиззег ЗЈгеИзасНеп, стр. 2—3), које сдобравајући цитира г. д-р Цуља (ор. сј+. стр. 592), а наиме, да је положај ванпарничнсг судије према спорним претходним питањима исти као и положај парничног суда на основу § 254 ГПП, те да парнични као и ванпарнични судија могу самостално испитивати и утврђквати сва још нерешена претходна правна питања јавног или приваггног права, уколико је ТО' потребно за решење самог главног питања, које се налази на решавању пред дотичним судом. ГПП је у § 254 прописао врло прост систем за решавање претходних питања јавног и при'ватног права у парничном поступку. По том §-у парнични суд је дужан да реши сам сва још верешена претходна правна питања' приеатног и јавног права, чије му је решење потребно за> одл'/чивање о главној ствари, а једино ако је код надлежног еуда одн. власти већ у тску између истих странака поступак о таквим претходним питањима, може парнични суд да бира хо^е ли сам ипак да реш'и то претходно оитање или ће његсво решење препустити надлежној власти 'И сачекати са одлуком о главној ствари док надлежна власт, код које је већ у току поступак о претходном питању, не донесе о том претходном питању своју мериторну одлуку. (О решавању претходних питања у парничном поступку писали смо у свом чланку: Решавање прејудицијалних питања, штампаном у Браничу, у свесци за нсвембар 1940 године). Из горњег се види, да ГПП код решавања претходних питања прави разлику једино да ли је поступак о претходном питању између истих странака већ у току или није,.а не прави разлику да ли су та претходна питања из области приватног или јавног права, као ни то да ли су она спсрна зато што је спорно чињенично питање или је спорно само правно питање. Кад, после свега што смо казали о систему решавања претходних питања из области јавног и приватног права у нашем парничном и ван-