Бранич

.,Б Р А Н И Ч"

Кзда је у конкретком случају призивни суд укинуо нападнуту пресуду, због апсолутне ненадлежности првостепеног суда, као и цео прзостепени поступак који јој је претходио, услед чега код првостепеног суда није потребна, .нмти је пак мо-гуКа, никаква даља раопраеа о ствари, онда је призивни суд био дужан да на основу § 572 од. !, гр.п.п. једновремено истим закључком одбаци и тужбу, а не да на основу § 572 од. II. гр.п.п. -врака ствар првостепеном суду ради даљег поступка, јер је првостепени суд оглашен за апсолутно ненадлежан, те никаква даља расправа није потребна «ити могу>,а. Није могуће у конкретном случају поделити надлежност између призивног и првостепеног суда за доношење одлуке из § 572 од. I. гр.п.п. тако, да призивни суд донесе одлуку о нападнутој пресуди, призиву и поступку, а да одбачај тужбе препусти првостепеном суду (ако је на то лризиени суд мислио), јер би се на тај начин странци у:краФ|,ивало пр-аво да се користи употребом правног лека надлежном суду у смислу § 613 бр. 2. гр.п.п. противу одлуке призивног суда. На име: ако прмзивни суд укине пресуду прзостепеног суда због ништаеости и одбаци једноеремено и тужбу у смислу § 572 од. I. гр.п.п.. онда незадовољна странка има права рекурса Касацаоном суду на основу § 613 бр, 2 у вези §§ 3 и 4 гр.п.п,, али ако призиени суд, као у конкретном случају, не донесе једновремено и одлуку о одбачају тужбе, већ ствар врати првостепеном суду на основу § 572 од, II. гр.п.п., онда се тиме странци ускрсНује да 'изја-ви ИЈДлежном Касационом суду рекурс по § 613 бр. 2, ако призивми суд у смислу тач. 3 § 613 грп.п. исти не дозволи и не задржи правноонажност овога закључка, што у комкретном случају призивни суд такође није учинио. Ш та би у овако/ ситуаци/и могао сада да ради првостепени суд? — Могао би да врати акта призивном суду под претпоставком, да је он омашком пропустио да одбаци и тужбу, д,а пр.изивни суд дотуни свој за;кључак и у погледу одбачаја тужбе, али ако «И'је у гштању омашка, те п-ризивни суд одбије да .допуки свој закључак онда би се у том случају појавио сукоб надлежности, који по закону кије могућ између преостепеног и призивно-г суда. У том случају првостепеном суду остало би једино, да до.несе свој закључак о одбачају тужбе на основу §§ 39 и 41 гр .п.п,, противу кога би тужилац могао изјавити рекурс Окружном суду као призивном, дакле, оном истом судском форуму који се је зев у ствари унапред изјаснио о суд:би'ни тога евентуалног рекурса, приликом одлучивања о призиву... На овај начин не поступајуКи по § 572 од. I. гр.н.п. у погледу одбачаја тужбе, призивни суд је у ствари лишио тужиоца могуКности употребе рекурса по § 613 бр. 2. гр.п.п. надлежном Касациоиом суду, који би имао том приликом расмотрити и основаност закључка призивног суда са материјално правне стране. Увођењем овакве погрешне праксе, штетили би се интереси странака и ограничавала њихова процесна права у грађ. судском поступку, те би надлежним путем требало то отклонити, када у закону ниЈе моту^ сукоб надлежности између првостепеног и призивног суда, 'нити су могуКи противразлози првостепеног суда. Андрија Р. Лакик старешина Среског суда — Доњи Миланоеац УЛОЗИ СА УЛОЖНИХ КЊИЖИЦА КОЈЕ ГЛАСЕ НА ТУЂЕ ИМЕ, СВОЈИНА СУ ОНОГА НА ЧИЈЕ ИМЕ ГЛАСИ КЊИЖИЦА. КОРИСНИКУ ЈЕ НА ОБАЈ НАЧИН ИЗВРШЕНА СИМБОЛИЧКА ПРЕДАЈА ПОКЛОНА У СМ. § 565 ГРАћ. ЗАК. Тужилац је у тужбу навео да му је син још 1922 године предао 150.000.— динара на располагање. Тај новац је тужилац уложио код Државне хипотекарне банке, делом код Главног савеза српских земљорад. задруга, а делом и код Јадранско-подунавске банке. Каснијим уштеђевинама првобитно уложене суме порасле су и то код Држ. хипатекарне банке на 178,974.— динара, код Главног савеза орп. замљор. задруге на 51.118.—■ динара и Јадранске банке на 17.690.—- дина.ра. Све озе суме тужилац је уложио на име своје каери Милане, али Је са уложеним новцем слободно раснолагао, ноеац често подизао и књижице држао код себе. Та'ј новац како тужилац назоди, он нмје поклонио својој ^ерми Милани, јер је као. што' је напоме нуто већи део' овог новца припадао његовом сину, а новац је улагао на име своје к ^ер 'И да би је свуда приказао као имућну девојку не би ли јој тако порасле шансе за бољу удају, затим да задржи додатке на пензију, јер би ове изгубио кад би се утврдило да има своје имовине и најзад што је своје дете волео те јој је на тај