Бранич
СУДСКА ПРАКСА
77
начин указиаао пажњу. Али 1937 подине избили су сукоби између туж&не Милане и њеног оца, па је она издала налоге свима горе наломенутим заводима да више не исплаћују тужиоцу новац са ових књижица, него само њој као јединој власници. Истозремено тужена Милана тужила је суду и тужиоца~оца и тражила да Ј01Ј врати подигнутих 111.600. динара. Тужилац је у својој тужби коначно предложио суду да донесе пресуду за утврђење којом Це се утврдити да је сав уложени новац његова својинз, а не тужене Милан.е Тужена Милана са своје стране у одпоаору на тужбу навела је да су неистикити наводи њеног оца — тужиоца, да је првобитна сума од 150.000.— динара свој^ина њеног брата, а тужиочевог оина и да је тужилац имао право располагања овим ноецем. Тај новац је добивен продаЈОМ куНе њене мајке коју је «аследио њео брат. Па како је њена мајка пре смрти изјаеила да би желела да њена кућа или ноеац од продате ку-Це припадне њој-М :Илани за удомљење, то Је њен брат поштујуЦи жељу своје мајке та;ј ноеац дао оцу за удолдљење своје сестре. Зато сматрајући и сам да је то нетац ћеркин, тужилац га је уложио код горњих завода на њено име, а не сз разлога које је тужилац навео. Књижице су биле код тужиоца јер је он њео отац, о њој се старао, у «уЦи с њом жиеео, те није ни постојала бојазан од њега-тужиоца.. Он је свестан да је дужан да удоми своју кКер те и сам у виду понлона додавао извесне суме већ уложеним сумама, па се та,ко и дошло до означених сума. Па како је 1 ужилац према оваквом стању ствари подижући суму од 111.600.— динара подигао новац који је њена својина, то је предложила не само да ј1ој врати књижице које неовлашЦено држи, него да јој врати и ову подигнуту суму. Први суд је претходно утврдио: да је сае новац улаган на име тужене М (Илане, да је вовац мо)ји је тужилац улагао био делом својина његова, а делом његовог сина, који је до истог дошао наслеђем мајке, Ово су неспорне чињенице. Спорно је питање: да ли је тужена Милана самим тим што је новац полаган на њено име постала власник овог ноеца., или је тужилац оотао и даље сопственик свога дела, а његов оин сеога дела. Из целокупнот доказног материјала преи суд је стекао уверење да је спорни ноеац путем поклона од оца постао својина тужене Милане, јер је тужилац као отац желео да обезбеди своју неудату и незбринуту к-ћер. Први суд је даље установио да је тужилац са новцем који је добио од сина могао слободно да располаже, како је пред судом и сам тужиочев син ■изјавио, те је и поклоке могао чинити, па се има узети да је својој кћери чинио поклоне не само са својим, нето и оним првобитно синовљевим новцем, Па како поре.д тужиочеве воље да чини поклон, постоји и препутни пристанак Милане да овај поклон прими, то су испуњени сеи услови за пуноважно закључивање угоеора о поклону — §§ 561 и 562 ГЗ. Овај уговор 0' поклону пуноважан и у смислу § 226 ГЗ, јер самим уговором дат је и правни основ праеном послу поклона, а самим улагањем новца на њено име остварен је и 'пуноважни основ прибављања, те тако и тужена била доведена у однос према ствари, у однос какав треба да постоји између господара и ствари. Што се тиче протиетужбе тужене Милане да јој отац врати подигнутих 111.600.— динара, који је он током времена подизао са књижица које гласе на њен.о име, први суд је стзо' на гледиште да тужилац-отац није дужан на повраЦај овог новца, јер кад је туженој Милани било познато да њен отац повремено подиже ноеац који је њен и да се свему томе «ије противила, значи ,да тужилац није неовлашКеко под ! иза1о новац, већ је то чинио преЦутним гЈристанком и сагласношћу тужене Милане. Ово нарочито с обзиром да је њој било познато да њен отац подиже новац од 1933 године, а о»на издала налог заводима да му више не издају ноеац тек 1937 године, што значи да је до ове забране тужилац могао слободно располагати овим новцем. Са ових разлога први суд је и одбио противтужиљу Милану да јој отац врати подигнутих и утрошених 111.600.— динара. На овакву пресуду уложили су призиве Апелационом суду обе парничне странке. Тужилац поред осталих призивних навода истиче и навод попрешне праене оцене спорне ствари, како у погледу питања раслолагзња новцем од стране тужиоца, тако и у потледу питања пуноважности уговора о поклону. Тужилац сматра да он није имао пуноважно пуномо^ије у см. § 614 ГЗ да слободио располаже добивеним новцем од сина, па да према томе чини и поклоне, а с друге стране сдлатра да самим тим што је новац улагао на име кћери није уговор о поклону перфектан, јер овај уговор је по тужиоцу формалан уговор, код кога је потребна формалност тј. стварна предаја новца туженој Церки, па би се сматрало да га је добила на поклон. Повређен је дакле пропис § 564 ГЗ. Зато је и предложио да се оеаква пресуда у целости укине.