Бранич

78

,БРАНИЧ"

Тужена -керка у своме призиву напада пресуду првог суда што је донео одлуку да њен отац-тужилац н-ије дужан да јој врати подигнутих 111.600.— динара, а међутим стао на гледиште да је улагањем новца на уложну књижицу ова-ј постао у Биду поклона њена својима, те да т/жилац није био од кога овлаш"Кен да располаже њеном сво}и»ном. Апелациови суд као призивни оцењујуНи ове призивне наводе нашао је да су неосновани, а да је прв-и суд дао правилну правну оцену ове правне ствари. Јер кад је тужиочез син као сведок по овој ствари изречно изјавио да је својих 150.000.ди!нара дао своме оцу на слободно располагање, то значи да је тужилац могао слободно распо'ла>гати са овим нозцем, па и поклоне чинити, као што је то и учиеио, уложивши овај >ноеац на име своје к-Кери. Ово с тога што је новац предат :на раополагање тужиоцу постао његова својина, па је он тај но<вац и могао употребити као сопствен новац, што значи да га је могао и поклонити — §192 ГЗ. Према томе није било потребно нарочито пуномоћије тужиоцу од сина у смислу § 614 ГЗ, кад је син сам изречно 'изјав>ио да је овај новац дао оцу «а располагање. Питање се постазља да ли је уговор о поклону перфектан и са формалне стране исправан кад није уследила предаја новца она>ко како то призивалац истиче. Призивни суд је нашао да је уговор о поклону пуноважан и у писмееој форми закључен, те да не постоји погрешна примена § 564 ГЗ. Јер кад је тужилац улагао новац на 'име туже>не к-Кери Милане и књижице гласе на њено име, а о^на није ничим доказала да не жели локлон од поклонодавца, веК напротиз прећутно пристала на овај поклон, то је самим улатањем новца на њено име склопљен писмени уговор о поклону између ње и тужиоца-оца, па су тиме испуњени сви услови из § 564 ГЗ и она постала власнмк овог новца по основи писменог уговора о поклону. Што се тиче противтужиљиног призива и навода да је погрешна одлука суда и да тужилац иије дужан да јој врати подигнути новац, призивни суд сматра да је овај навод неоснован. Кад је тужиљи Милани било познато, како је утврђено, да њен отац још од 1933 године подиже повремено новац са књижице које гласе на њу и када није протестовала проти-в тога, него се тек 1937 године успротивила томе и издала налоге заводима да више ие издаЈу новац њеном оцу, она је пре1=.утно озластила тужиоца да новац подиже, а њим располаже и употребљава га по своме нахођењу, па је први суд лравмлно поступио што је одбио тужиљу од тражења повраКаја суме од 111.600.— динара. Зато је Апелациони суд прихватајуКи празно схватање првог суда и потврдио пресуду овог суда, не уважавајуКи оба призиза као неоснована. Обе парничне странке, и тужилац-отац и тужена Милана однооно противтужиља улажу ревизију Касациомом суду. Тужилац 'напада пресуду призивног суда у целини са разлога: 1) што је пресуда призивног суда заснована на претпоставкама противвим парничним списима — т. 3 § 597 ГРПП и 2) што је призивна пресуда заонована на потрешној правној оцени спорне ствари — т. 4 § 597 ГРПП. Заснивање пресуде призивног суда на парн-ичним претпоставкама ревидент-тужилац налази у то^ме што је призиБеи суд за подлогу свога уверења да је тужилац спорни новац туженој поклонио узео само исказе једног сведока и то не у целости, већ издвојено само један фрагментарни део овог исказа и дао му произвољни смисао и тумачење, које ]е потребно за овакву пресуду. ЦенеКи овај рееизиски навод Касац. суд је нашао да је неосновае, јер призивии суд није засновао своју одлуку само на исказу овог сведока, него и >на исказима других сведока и самих странака, тако да је неосновано ревидентово резоновање да је призивна >пресуда заснована на претпостаекама. Погрешну праену оцену ревидент је нашао и у томе што је призивми суд потврђујуКи пресуду првог суда погрешно нашао да је спорни новац тужилац поклонио својој кКери Милани, када према нахођењу ревидента уговор о поклону не постој 'И, јер н'ису иопуњени услови за постојање овог уговора: предаја ствари, сагласност воља, као и да је поклон у овом случају условљен браком тужиље, кога овде нема. Према нахођењу Касационог суда неоснован је и озај ревизиски навод. ,,Суд је утврдио да је тужилац спорни новац по уложним књижмцама дао туженој ле под условом да се она уда, веК је то само био један од мотива тога давања. ;Осим тога призивни суд је праеилно на оонову утврђеног чињеничног стања нашао да је спорни новац својина тужене Милане, и да је овде оимболичка предаја спорно>г новаца, јер је тужена дошла у посед оног новца самим тим што су књижице. тласиле «а њено име — § 288 ГЗ." Што се тиче навода да новац којмм је тужилац чинио поклон тужиљи није •био својина тужиоца, него његовог сина, те да у см. § 565 ГЗ тужилац и није могао