Бранич

ЈЕДАН СЛУЧАЈ ОРТАКЛУКА.

тиву." (Остали разлози пресуде првостепеног суда нису од интереса за оцему истакнутсг питања — природе ортаклука парничара у овоме случају). Поводом призива обеју парничних страна, призивни суд је, веКином гласова, донео пресуду, којом је уважио призив тужене страме, у погледу погрешне правне сцене спорне ствари и одбио тужбени захтев у целости, са ових разлсга: ,,Када тужилац наводи, да је са тужеником закључио уговор о подизању и искоришћавању фабрике црепа и цигле, на тај начин, што ће он дати своје стручно знање и набавмти материјал и потребно псстројење, а туженик капитал за набавку и подизање фабрике, — стим да зараду, док предузеће буде радило, деле тако, што ■ће тужиоцу, на име дела за услуге, које чини ортаклуку, припасти месечно по 1500 динара од брутс прихода, а остатзк бити подељен између тужиоца и туженика тако, што Ке тужилац дсбити 25% сд чистога прихода, а туженик остатак од 75%; а када предузеКе престане радити, да имовину предузеКа ( поделе у размери 25% у корист тужиоца, према 75% у корист тужен^ика; — онда свакав правни посао закључен, по изјави тужиоца, између странака, носи сва обележја трговачког ортаклука предвиђеног у § 23 Трг. заксника. Ово због тога, што постоји удружење два лица, од којих једно даје капитал а друго рад и стручну спрему (§ 24 Трг. закона) у циљу трговања — обављања једног посла из т. 1 § 17 Трг. зак., који се састоји у преради покретне ствари — земље, средством постројења — машинерије у цреп и циглу, ради продаје у циљу постизања зараде, коју би угсворачи имали делити, на начин показан у тужби тужиочевој. Чињеница да се тужилац и тужени нису споразумели да угсворени посао обављају под заједничксм фирмом и да фирму тог свог предузећа протоколишу, — који је истакла тужилачка страна, — има по §§ 5, 6 и 43 Трг. закона само последица према треКим лицима са којима би сни могли допи у пословну везу, — а не мења и њихов међуссбни ортачки. однсс, нити ортаклуку закљученом између њих, мења карактер празног посла предЕ -иђеног у § 23 Трг. зак. Нахсђења првога суда, да је између парничара закључен грађански ортаклук из § 723 грађ. зак., са разлога, што по § 40 Трг. зак. угсвср о трговачком ортаклуку мора бити писмен, као и због тога што обе уговсрајуКе стра-не нису тргсвци, већ само туженик, као и даља нахођења у погледу труда и канитала, производног матерјала и прсдаје истог, као и начина поделе постигнуте зараде — неосновзна су, како са разлога, који су напред истакнути, — тако и збсг тога што је погрешно схватање првостепеног суда, да појам грађанског ортаклука даје § 723 Грађ. зак. и остале одредбе из главе XXVII истог, — јер се из прописа главе III Трг. зак., у којој се налази § 43, јасно види, да трговачки закон (1ех зрес.) даје тргсвачком сртаклуку само извесне битне напомене, док све остало оставља да регулише грађански законик (!ех деп.), — те се разлика између трговачког и грађанског ортаклука не налази у § 723 Грађ. зак. и § 23 Трг. зак., ве-К у природи посла, који је предмет ортачког рада, а тај је посао као што је ве^К напоменуто посас из т. 1. § 17 Трг. зак,, дакле трговачки.